Hemija : za srednje škole

м кисеоник, онда се само намеће питање: да је могуће живу, водоник и кисеоник даље у неке још простије састојке раставити Овакви су покушаји чињени, али никоме није испало за руком да та тела у неке простије састојке растави, с тога се жива, водоник и кисеоник сматрају као недељива тела иназивају се елементима (стихије, првине,. почела основице). Елеменат је свако тело, које не можемо | у простије састојке разложити. За сада имамо 68 елемената. |

На супрот елементима стоје сложена тела или једи= њења (сложенице, спојеви), а као таква сматрају се сва она тела, која можемо у простија тела разлагати. И ако је број елемената мали, број једињења недогледан је; јер се оних шесет осам елемената у недогледно много комби-

_ нација јединити могу.

Поменуто је да су анализа и синтеза два супротна пута за вршење хемиских промена. Овде пак видимо како нас анализа једињења доводи до елемента, а синтеза елемената доводи нас до једињења.

Распростирање елемената. Само се неки елементи налазе у природи у елементарном стању; тако ваздух је омеша кисеоника п азота, а сем тога има у природи злата, сребра, платине, бакра п још само неколико слободних елемената. Сва наша земља пак састоји се из разноврсних једињења свију наведених елемената, а то показује да су ови били помешани п у приликама, под којима су та раз-

новрсна једињења постати могла.

Подела појединих елемената по земљи врло је различита. Неки се елементи налазе у великој количини по целој земљи; неки су истина по целој земљи растурени, али по мало; а има их, који су само на по неком месту нађени.

Од значаја је ито, што је целом организованом свету основни елеменат угљеншк, поред кога само још неколико њих улазе у састав тих тела. Тако угљеник, водоник и