Hemija : za srednje škole

_јесте количина његова,

- делова, азота 47 дела и угљеника 8 дела. То су д

једини се са две,

414 Ако из ових бројева израчунамо: колико долази хлора, на једну спајну тежину {| део) водоника, нашли би број

3055 то је дакле хлорна равновредност или еквиваленат ca спајном тежином водоника.

Исто тако нађено је да сб садржи:

Натријума - . . . _ 895 "Je TO De aa A SL а Не а 100:0

Ако из ових бројева израчунамо: колико долази на"тријума на једну спајну тежину (35:5 дел.) хлора, нашли би број 28; то је дакле натријумова равновредност пили еквиваленат са спајном тежином хлора.

Као правило постављамо: еквиваленат неког в. темента која се једини са једном спајном | тежином водоника или хлора.

Из тежинског састава соне киселине, воде; амонијака и -метана можемо израчунати, да се са једном

жином водоника једини : хлора 3555 O делова,

спајном текисеоника 8

акле еквиваленти тих елемената. Ако еквиваленте ових елеме–

ната упоредимо са спајном тежином њиховом наћићемо : да су код водоника и хлора те две вредности "једнаке; КИсеоников еквиваленат пак јесте половина његове спајне тежине, азотов трећина, а угљеников четвртина.

Из овога постављамо правило: еквиваленат некога елемента пашџ је једнак са његовом спајно. м тежином,

Пе АНА тоа мањи од исте.

или

Валенца. ( Сам закон једињења елемената по запреминским или спајним тежинама казује, да те вредности

нису једнаке моћи код свијугелемената. Т

ако једна спајна тежина хлора једини се

са једном спајном тежином водоника, а једна спајна тежина кисеонпка, азота и угљеника

три пили четири спајне тежине водоника.