Hemija : za srednje škole

Неле = ЈЕ = (| — HCI 1 samp. · _ 1 запр. 2 запр. 1 део 95:5 дел. 36:5 дел. он = O = ЊО | 2 запр. ! запр. 2 запр. 2 дела, 16“ дел. 18 дел. зН = N =. JB 9 sanp. 1 запр. 2 запр. 3 дела "14 дел. - 17 дел. АН + 00 = НС 4 запр. (0 запр. 2 запр. 4 дела 12 дел. – 16 дел.

Ове једначине представљају одиста све, што о запреминском пи тежинском саставу тих једињења знамо.

Према свему овоме, што о хемиским знацима и Формулама рекосмо, на свакој Формули читамо:

1. Квалитативан састав једињења. -

2. Запремински састав једињења.

3. Тежински састав једињења.

4. Однос запремине једињења према запремини са= ставних елемената.

5. Гасну густину једињења. За ову цељ треба тежинску вредност Формуле преполовити, јер она представља тежину две запремине, а гасна густина је тежина једне запремине.

Молекул и атом. Ови Физички појави наводе нас на закључак: да материја тела није једноставна, као што нам изгледа, већ да је из неких веома ситних зрнаца састављена, звана молекулима. Тако кад би материја тела била једноставна, ми не би могли замислити н. пр. ширење њи– хово на топлоти. Кад пак узмемо да је материја тела из молекула састављена, онда њихово ширење представљамо себи као размицање њихових молекула једног од другога.

Сви хемиски појави пак доводе нас до закључка: да. су и молекули тела сложене јединке и да су из два или