Hemija : za srednje škole

Е - [9

или молекул једног тела тежи од.атома пли молекула дру· тог неког тела, то можемо наћи. ;

Проучавањем природе атома и молекула дошло се до вакључка: да спајне тежине елемената јесу релативне тежине њихових атома. Ако се дакле тежина водоничног атома стави == |, онда је тежина хлорног атома 90795 кисеоничног 16, азотног 14, угљеничног 12 mw. m. И тако знаци хемиски, који до сада представљаху спајне тежине елемената, представљаће од сада атомске тежине њихове, казујући: колико је атом неког елемента тежи од водоничног атома. i

Молекулске тежине тела изводе се из гасне густине њихове, а помоћу Авогадровог закона, који гласи: једнаке | запремине тасова, исте температуре и напона, садрже једнањ број молекула. То значи: ако ! запрем. водоника. садржи п молекула, онда и ! запрем. хлора. кисеоника, азота, амонијака, метана ит. д. садрже такође по п својих молекула. Како је ! запр. хлора, кисеоника, азота, амонијака или метана, тежа од једне запремине водоника 32:2, 10, 14, 8:5 или 8 пута, то су и молекули тих тела толико пута тежи од водоничног молекула; од водоничноћ атома пак тежи су два пута толико (7!, 32, 28, 17 или 16 пута), јер се водонички молекул састоји из два атома.

Према томе: молекулска тежина тела равна је д60губој сасној густини. У

та = 2:01. где т значи молекулска тежина, а 4 гасна густина.

Примера ради навешћу густине (4) и молекулске тежине (тј) ових познатих тела:

4 тл

Водоник па ап Ела | 2

= Хлор пп 05 11! Кисеоник —. А IO 32

ТАМО ОВИ АНТЕ а Ен а JIN 28