Hemija : za srednje škole

23

_ Металоиди и метали. Видели смо да се вода рас= пада при електролизи у своја два састојка и да при томе водоник пде на негативан пол, а кисеоник на позитиван. Водоник је, дакле, позитивне а кисеоник негативне при- роде, јер се супротни електрицитети привлаче. И сва друга једињења разлаже струја електрична у њихове састојке, а ослобођени елементи иду увек на исти пол. Према тој осо-

бини подељени су елементи у електронегативне или металоиде п електропозитивне или метале. |

Киселине, базе и соли. Видели смо да натријум на воду бурно дејствује; он.јој заступа при томе један водонични атом: -

нон -= Ма =NaOH | He 0 'и тако постаје једињење, у коме је натријум сједињен са, групом ОН. Ова група ОН зове се хидроксил, а једињења хидроксилна зову се хидрати. Тако NaOH назива: се натријум-хидрат. Хемиска природа хидрата зависи од природе елемента, који је са хидроксилом сједињен. По томе елементи супротне хемиске природе граде хидрате супротних хемиских особина. Тако хидрати металоида, звани киселине, битно се разликују од хидрата метала, који се зову базе. Тако (ПОН јесте киселина, јер је хлор металоид, а NaOH јесте база, јер је натријум метал.

Не само поједини елементи, већ и групе елемената могу се са хидроксилом јединити, градећи, према природи својој, киселине пли базе. Тако NO„.OH јесте киселина, јер је група ХО, електронегативна, а NH,.OH jecre база, јер је група NH, електропозитивна.

Шрва важна особина киселина и база та је: што та једињења могу да измене свој хидроксилни водоник са елементима (или групама елемената) супротне електрохемиске природе. Тако киселине измењују свој хидроксилни водоник са металима:

NO,.OH —- A NO,.OAs + H