Hemija : za srednje škole

38

И

"Теку воде слатке су, а морска вода слана је. Кад слатка.

вода - садржи много „креча, < каже се да је тешка, а каљ га, садржи мало, каже се да је лака. По неке воде садрже |

неке нарочите минералне састојке, то су минералне пли

лековите воде. Топле воде зову се терме пли бање. |

Кружење воде у природи. Са површине мора и са копна испарава вода непрестано и та пара. разилазн се струјама ваздушним на пе стране у атмосферу. У ваздуху има водене паре-до |. Кад се неки део атмосфере раз= лади буди којим тароком, тада се један део њене паре згусне у облак и одатле пада на земљу као киша или снег, како је кад температура. изнад или испод 0': Кад се пред зору око ладних предмета олади ваздух, згусне се његова пара на те предмете као роса или слана, према томе да ли је температура изнад или испод (09. Магла се, према владајућој температури, вата на чврсте предмете као роса или шње. Постанак града још није-протумачен ; од значаја је то, што га олуја и грмљавина. прате и што. обично пада дању и лети. -

Атмосферска вода, падајући кроз ваздух, раствара му састојке и купи прашину; зато ни та вода није чиста, али је од свију природних вода најлакша. Кад атмосферска. вода на земљу доспе, упија се у исту и силази на ниже до каквог непробојног слоја, где се скупља у подземну воду. Подземна вода тече у жицама преко површине не– пробојног слоја и кад негде избије на површину, јавља се као извор. Из бунара црпемо.подземну воду вештачки. Атмосферске воде, продирући кроз скважљиву земљу, рас= тварају минерална тела њена, зато су подземне воде често доста тешке. Кад неко земљиште садржи неке нарочите: минерале, тада је подземна вода тог места минерална. Тако имамо слане, алкалне, угљокиселе, сумпорне, јодне,. гвожђане воде и т.д. —

Изворске воде спајају се потоцима у реке, а ове утичу у мора. Речне су воде слатке и лаке, а морска вода слана је.