Hemija : za srednje škole

| || |

ваздушни, прелазећи у биље, претвара се у биљно градиво, и то вероватно посредовањем хлорофила. Биљно градиво пак, служећи као рана животињама, претвара се у животињско градиво. Кивотињеко градиво сагорева са удисаним кисеоником у угљен-диоксид, који се издисајем у ваздух враћа, да одатле опет исти пут понови, Између биља и жи= вотиња, а преко ваздуха, кружи дакле угљеник непрекидно.

Фосфор, Рбозрћогиз Р.

ATOM. BR. S. мол. тек. 124.

Фосфор је пронађен 1669 год. У природи нема сло-

бодног Фосфора, јер му је сродство према кисеонику велико. Најчешће се налази у минералу апатиту и фосфориту, који су Фосфати калцијумови. Тих минерала има по мало у свима старим стенама п одатле доспевају у трошну земљу, где служе биљу као рана. Кости животиња састоје се у главноме из калцијум-Фосфата, а сем њих има Фосфора у мозгу, крви, месу, млеку и т. д. Потрошена Фосфорна једињења у организму животиња луче се у мокраћи као Фосфати.

Фосфор се добија Фабрично из костију. Из њих извуку помоћу киселина |HCI w #,50,) Фосорну киселину (НРО,), а из ове ослобађају Фосфор, дестилшшући је са угљеном измешану ша земљане реторте:

ЗНРО, + 56 == 500 + н,О | ФР

Дестилат се доводи у воду, да се згусне, п чисти се од труња, цедећи га у млакој води. кроз кожу.

Фосфор је чврсто безбојно тело. Tomu ce wa 44% a кључа на 2909. У води се не раствара, а-у сумпороугљенику доста лако. На ваздуху се дими п светли (у мраку), што долази од лаганог оксидисања; том приликом ствара се озон, зато Фосфор има мирис пстога. Лако се пали, зато га чувамо у води пи не смемо га руком ватати, јер су његове изгоретине опасне. Фосфор се једини лако и са металопдима п са металима. Фосфор је јак отров.