Hemija : za srednje škole

85 Меркури-хлорид (сублимат) Небт,. Постаје грејањем живесу струји хлора. Кристалише из воденог раствора у белим призмама; куса је љутог и веома је отрован, па с тога је поуздан антисептик. 5 Меркуро-хлорид (каломел) Не,Ој. Добија се из првог хлорида сублимишући га са живом:

_ Нед, + Не = Неа,

Каломел је бео и кристаласт, у води се не раствара, није отрован. Оба ова хлорида употребљују се у медицини.

Меркури-оксид НеО. Добија се као црвен кристаласт прах грејањем живе на ваздуху близо до тачке кључања. Око 400% распада се у састојке. |

Соли живине. Растварањем живе пли њеног оксида у киселинама постају меркуро и меркури-соли. Ове друге соли постојаније су од првих.

Меркури-сулфид Нез. Налази се као минерал цинабарит. Постаје из живе и сумпора непосредно, грејући смешу њихову; тако се добија црвена боја цинобер.

Бакар, Спргша Си. ATOM. TEŽE. DO.

М бакар је прастари метал, који је, у давној прошлости, заступао гвожђе. Тако Египћани су од бакарнокалајне легуре градили: алате, ножеве, мачеве, стреле, посуђе и т. д.

Бакар се налази у природи и слободан, али су обилатија једињења његова. Најважнија му је руда халнопџрит Опрзле 5.

Ова се руда прво пржи у пола, а за тим се у јамастој или пламеној пећи топи, да јој гвожђе са стеновитим примеском награди згуру и да се бакар као сулфид (См,5) стопи. Овај сулфид пржи се поново, да пређе у оксид (Спој), а овај се топи редукујући у урни банкар.

; | |