Hemija : za srednje škole

88

рени гасови оксидишу руду по површини, а повременим

_ мешањем доводи се у додир оксидисана руда са неоксидисаном. Ослобођено олово слива се у удублење пода, одакле се од времена на време отаче. ·

Олово је плаветникасто бело, сјајно и врло меко; спец. тежину има 11:37; топи се на 334%. Олово на ваздуху потамни, превлачећи се оксидном покожицом, но та га покожица чува од даље оксидације; кад је усијано пак оксидише се скроз. Раствара се у азотној киселини лако; са халогенама и сумпором једини се на топлоти. Оловова. једињења отровна су.

А ZA ЊЕ

бе 1

Од олова се граде: цеви, куршуми, сита, плоче, ар= тија и т. д.: од легуре олова п антимона лију се штампарска слова; од легуре олова II калаја гради се домаће посуђе (калајлије). |

Оловов хлорид РЉО,. Постаје кад преко стопљеног олова проводимо хлор, а одваја се као бео талог кад рас= твору оловне соли додамо собне киселине. Из врелог воденог раствора кристалише у сјајним иглицама.

Оловови оксиди. Има их више, а главни су ови:

Глеђ РЊО, добија се узгредно, кад се оксидише олово рад добијања сребра. Жут a на обичној температури, а црвен на топлоти. Употребљује се за стакло, глазуру, плас-

тер и т. д. Супероксио Р 1 добија се као мрк талог,