Hemija : za srednje škole

89

кад неку оловну со (ацетат) са хипохлоритом кувамо. Употребљује се за жижице. Мениле (минијум) РЂ,О,, добија се из првог оксида, грејући га на ваздуху између 3009 ш 4009; овај је оксид црвен прах, на јачој топлоти одпушта кисеоник и враћа се у први оксид. Употребљује се као мрсна и посна боја, за кит, у стакларству и т. д.

Оловове соли. Првиоксид раствара се у киселинама, градећи соли. Нитрат РЕ(ХО,), је растворан у води и крис_талише лепо. Карбонат РЉСО, је нерастворан, а налази се као минерал церузит. Сулфат РЊ5ЗО, је нерастворан у води, и у томе је подобан сулфатима земноалкалних метала.

Оловов сулфид Рђ5. Налази се као минерал галени т Добија се-стапањем олова и сумпора. Одваја се као црн талог, кад проводимо сумпороводоник кроз неку растворену со оловову.

УТ. Алуминијумова фамилија. У ову фамилију улази више елемената, који се, према својој ужој подобности, у три подфамилије поделити могу:

a) Al. Ga, Jn, TI.

6) бе, ша, 101, та.

в) У, Ер, УБ, зе.

Ови су елементи три и четиривалентни. Хидрати алуминијумове подфамилије понашају се и као базе и као киселине. Хидрати пак церијумове и итријумове подтамилије само су баве,'и то јаке. Церијумови и итријумови метали толико су подобни међусобно, да је тешко одвојити их једног од другога, па зато их немамо чисте. Ми ћемо проучити само алуминијум, а остале, као ретке иза практику неважне метале, изоставићемо.

Алуминијум А!. АТОМ. ТЕТ. 21.

Алуминијум је одвојен 1827 год. У природи нема слободног алуминијума, а у једињењима је, после кисео-