Hemija : za srednje škole

ника и силицијума, најраспрострањенији елеменат. Тако алуминијумови двојни силикати састављају у главноме кору наше земље, а распадањем истих постаје глина (А1,0,. 2810,. 2Н,0), која саставља каолин, уму, иловачу иораћу земљу, где је са страним примесцима (песак, калцијум-карбонат) јаче или слабије помешана.

Алуминијум се производи Фабрично на два начина: електролизом његовог оксида, пли топљењем његовог хлорида са натријумом: :

АЉС, 4 6Na = G6NaCI — 241.

Алуминијум је плаветникастобео, сјајан и тегљив; спец. тежину има #56; топи се на 700% Не мења се ни ~ 3

у влажном ваздуху, и јесте после злата п платине HajITOCтојанији метал. Оксидише се тек на белом усијању. Раствара се у киселинама и у алкалним хидратима.

Од алуминијума граде се украси, кутије, посуђе m разни други предмети. Његова легура са бакром (алуми=

нијумова бронза) има постојану жуту боју, с тога се радо за накит и украсе употребљује. Легура алуминијумова са сребром (109) изгледа као право сребро, зато се од ње граде украси и посуђе.

Алуминијун-хлорид А1,0], пили С], == А1—А]== 0]. Производи се Фабрично из оксида алуминијумовог, жарећи га са угљеном измешаног у струји хлора:

Ај,0, = 36 += ва), = аљај, -- 300

Алуминијум-оксид А1,0,. Налази се у природи као корунд (без боје), рубин (црвен) и сафир (плав). Сви су кристални, у киселинама се не растварају.

Алуминијум-хидрат А(ОН),. Одваја се као пиктијаст талог кад раствору неке алуминијумове соли додамо амонијака. На топлоти губи воду и прелази у оксид. Рас= твара се п у киселинама и у базама, јесте дакле п база и киселина.