Higijena sela : sa 200 slika, planova i nacrta

187'

моћна срества ради олакшице у снази, уштеде У

времену и бољој производњи. Даље, за многе такве радове (шваље на машини, везиље, плетиље, ткаље,. дрводеље и др.) узимају се она лица која су слабуњава, „која нису за пољске радове.“ Тиме се, баш, ради противно. За тако слабуњава и нераз"вијена лица није тај, седећи, погнути, занатски рад, који код њих проузрокује разна оболења, као што. су честа обољења шваља на машини од туберкулозе. За таква лица је подеснији лакши пољски рад, где су дуже на чистом ваздуху и сунцу а са умереним кретањем. Е |

Кад је хладно (зими) и киша, кад се не раде пољски радови, онда то време треба да се искористи за домаћи занатски рад. Женскиње нека преде, плете, везе, тка и шије а мушки да раде“ око: спремања разних алата и других потреба: плетење сламних шешира, разних корпа, столица и' других ствари од дрвета за потребу куће и рада. На тај начин чељад се веже за кућу, за рад а не: одаје се нераду, пороку, и не бави се у кавани и крчми. Према томе чува здравље и привређује.

Многе здравствене потребе за кућу могу да се израђују на селу. Оне би биле јевтиније, те би се њима већина снабдела. Тиме се користи здрављу и привредном стању,

Економија и здравље. Здравље и здравствене прилике су у тесној вези са економским; стањем. И ако је здравље основна привредна; чињеница, ипак здравље не може да се очува, здравствене прилике не могу да се поправе, где није повољно економско стање. Где је беда и сиротиња, ту је мука у животу и болештина. Где је богаство;. ту треба да буде здравља, ако има и знања.

Али у оба случаја, поред тога, главну улогу“ игра знање, да се са оним што се има очува здравље. Где тога нема, ту сиротиња не уме да корисно"