Higijena sela : sa 200 slika, planova i nacrta

194

годишње 23:2 до 28:1 а у варошима 19:8 до- 24:10. Такво здравствено стање не би требало да је на селу, где природа пружа човеку скоро све оно, што му је за здравље потребно. Томе је узрок неповољно хигијенско уређење села, начин рада и живота као и недовољна просвећеност у чувању здравља и лечењу болесника.

Правилно сазнање о чувању здравља и лечењу болесника најмање је развијено. Свуда је светлост више или мање продрла али на овом пољу још влада мрак, ма да га светлосни зраци пробијају овде онде, али не могу да надјачају, јер из просвећених места, вароши, још не долазе чисти зраци, јер и ту још нема правилног појма у чувању здравља и лечењу болесника. -

Рад на чувању здравља и лечењу болесника везан је на селу за масу сујеверја, заблуда, предрасуда, врачања и бајања. За све друго лако нађе правилнијег објашњења него ли за чување здравља и лечење болести. Зато још верује: да болести долазе од „судбине“, „кисмета“, „урока“, „намета“, „очију“, „враџбине“, „сугреба“, „устрела“, што је унагазио“ и др. Међутим то је потпуно нетачно. Болести долае једино као последице наших погрешака у животу. Те погрешке могу да буду случајне, намерне, из незнања, задобивене лично или наслеђем. Свака од тих погрешака, ма и једанпут учињена, оставља слабије или јаче трагове и промене на телу, које причињавају оболења. А кад се разболи, онда се „баје“, „врача“, тражи лек код надрилекара или се оставља на „кисмет“ и „судбину“, па шта буде.

Нема села где нема какве бабе и врачаре, „која болест руком однесе“. Неке су надалеко чувене, да из удаљених крајева њима долазе. Многе се не заустављају само на гатању, врачању и да-