Higijena sela : sa 200 slika, planova i nacrta

о 207

у

Да се стара о смештају и издржавању сироше. и напуштене деце, изнемоглих и неспособних (инва-

лида) било од повреда или Соли Да налази рад и сузбија нерад.

Економски захтеви. У свакој општани да има шрисишше. Механа — гостионица да-одговара хигијенским захтевима. Крчме да се не отварају. Радње да се свуда отварају и да продају само одређене (хигијенске, животне и економске) ствари. Да се уведу строжији прописи, како би се избегло лакомислено ш'бескорисно задуживање.

Наш сељак се лако. и много задужује. Не пита, колики је интерес, само има ли новаца. Лако новац утроши, а после изгуби здавље, имање и поштење и тада настане мучење.

Да се што више спречи делење задруга, што доводи до брзог осиромашавања. Само удружена снага је економски јака.

Да се приход са имања осигурава од временских непогода. Највеће је зло и мука код сељака, кад он стрепи и немоћан стоји, а од срџбе природе не зна и не може да се заклони.

Срества. Ко подигне кућу и стаје које одговарају плану и хигијенским прописима, да се ослободи пореза на кућу и окућнипу за 10 година.

Да се општине ослободе царине на све оне потребе, које им служе за јавну хигијену.

Да се у буџет општински уноси здравственопросвешни шрирез за извођење свих тих радова.

Величина тога приреза одређиваће се према месним потребама и по одобрењу надлежних власти.

За хигијенске потребе в-ћег обима, где једно село или удружена села нису у могућности, да то изведу због материјалних срестава, ту је дужан срез, област или држава да помогне.

Тај прирез се не сме ни на шта друго тро: шити сем за одређене потребе.