Ilustrovana ratna kronika

Стр. 26.

ИЛУСГРОВАНА РАТГНА КРОНИкА

Генерал Живојин Мишић помоћник шефа српског генералног штаба

и своје браће, па опет залуду. Српске су владе за ових тридесет и четири године безуспешно исцрпиле сва дипломатска средства и код пријатељских сила и код Порте; шта више, кад се пре неколико година покушало с реформама у неким вилајетима Европске Турске, већи део Старе Србије био је искључен из тога покушаја. ја сам са своје стране све учинио. да мирним путем исправим ово стање тешко и несносно, и по нас и по браћу нашу. У томе смеру Ја сам ступио у споразум са Краљевима балканских држава да сложно покушамо, заједничком представком у Цариграду, поправити оно што се више не може трпети. У том спремању били смо изненађени мобилизацијом и концентрацијом турске војске према нашим границама. На то се морало одговорити једнаком мером, али смо ипак једном заједничком нотом, испуњеном свим обзирима умерености, учинили последњи покушај да се мирним путем нађе злу лека. На то се одговорило новом сечом наше браће, новим зверствима над њом, новим повредама границе и на послетку опозивањем турских посланика из Београда, Софије и Атине. Ја сам зато у име Божје наредио Мојој јуначкој војсци да пође у свети бој за слободу наше браће, за бољи живот и напредак Краљевине Србије. Наша браћа Црногорци већ ките свежим ловорима своје победне заставе, а с

нама данас ступају напред и јуначке савезничке војске бугарска и грчка. Вековне су нам патње заједничке биле, заједнички нас интереси везују, нека нам и рад на добру и слободи Балканскога Полуострва буде заједнички. Моја ће војска у Старој Србији поред хришћана затећи и Србе муслимане, који су нам исто тако драги, а с њима и Арбанасе, хришћане и муслимане, с којима наш народ живи заједно већ хиљаду и три стотине година, обично делећи с њима срећу и несрећу. Ми им свима носимо слободу, братство, једнакост у свему са Србима. ^Наша ће Србија и тамо донети жељени мир и напредак, као што је то донела окрузима ослобођеним 1877—8. године: у њима живе слободни, напредни, свесни, задовољни грађани. Тај живот имамо да заснујемо и на обалама Лаба, Ситнице, Ибра, Дрима, Вардара. Ја вас позивам, драга браћо, свесрдно помогните моју храбру војску да ово оствари, и сву своју снагу за то заложите. Живео мој мили Српски Народ! У Нишу, 5. октобра 1912. г. П Е Т А Р с. р. Председник мин. савета, министар спољних послова Никола П. Пашић с. р., министар финансија Д-р Л. Пачу с. р., министар унутрашњих дела Стој. М. Протић с. р., министар правде Д р М. Полићевић с. р., министар нар. привреде К. Стојановић с. р., министар грађевина Ј. П. Јсвановић с. р., министар просвете и цркв. послова Лз. Јовановић с. р., министар војни, пуковник Рад. Бојовић. Е2 ПОКЛАНА ДЕЦА* ј<3 Живет се није могло од самих.уздисаја; Мрети се није хтело без окршаја; . — Ох јадна раја! Та да су јањци били, од горке муке Јањци би војску дигли на таке вуке. Да им је турска хала И последњу кап жића И крви Обилића Из жила исисала, Тад и тад би их диг'о Успомен славе старе, Срамне би ланце стресли Па сковали анџаре. Од како јарко сунце ледену земљу згрева, Увек је било љутих и крвавих бојева, Но борили се људи Па нека сабља суди! Ил право или криво, стиће се некој мети. Човек ће све поднети. И раја тако хтеде, бојна се труба зачу, Нек буде једном краја том векодавном плачу И кад се слише чете у богоданој слози Кликнуше речи свете: Боже помози! * Ову савремену пеему иаписао је Змај Јоаан Јовановић 1876. год. за, време босанско-херцеговачког усганка. Ичашла је први пут у календару „Ианчевцу" ва г. 1877. са његовим потппсом, а била је пренесена и у повосадску „Заставу" псте 1877. године. У његове збарке није ушла. ТВегово пророчанство у последња два етиха данас се испунидо.