Ilustrovana ratna kronika

Стр. 42.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

страни су у борби са турске стране први, други и четврти корпус са једном дивизијом резервиста и једном дивизијом коњичке резерве. Бугари очевидно и на овој страни енергично нападају, јер видимо, како се турска појачања појављују на хоризонту. Два сата је. Морамо својим аутомобилом натраг, 100 километара до Родоста, да би однели телеграм за лађу за Цариград. Један официр, који пројаши поред нас, саопштава нам: „Овде ћемо се мало повући, али даље на десно идемо рапидно напред. Јуче смо претерали Бугаре у нереду преко реке Ајали. Тек смо мало одмакли, кад сретосмо једну коњичку дивизију са неколико батаљона, који иду у помоћ левоме крилу, на њиховом челу су цариградски улани. Селим беј, један млади плави потпоручник, са којим сам се у вароши чешће састајао, прими цигару готово са радосним криком. „Овај детаљ у наоружању" вели, »одавно нам је оскудевао. Ми идемо да појачамо лево крило", и откасаше даље. 0 своме одласку на бојиште пише кореспондент даље: Мој колега и ја били смо једини, који смо имали довољно способан аутомобил за дуго путовање кроз блато и мочар, те према томе и једини дописници на бојишту с турске

стране. Чарлу смо напустили око 5 сати ујутру, Прешли смо железничку пругу и имамо пред собом вожњу од 56 километера. Друм, који је на аустријекој генералштабној карти означен као најбољи, у ствари, састоји се само из дугих бразда, које су у дубоком блату оставила за собом безбројна волујска кола; само овде, онде, на пример код моста, постављене су велике, неотесане гранитне плоче. У путу смо срели стадо оваца и комору, који су одређени за војску у фронту, за тим наиђосмо на рањенике, који су ишли пешице у групама по двојица тројица, већинђм лако рањени у руку или главу. Затим наиђе велика колона волујских кола, пуних рањеника, са главом забаченом неприродно на десну страну. Видео сам двојицу са ранама на ногама, који су пешице превалили пут од преко 50 километара; један, који је пушку употребљавао као штаку, помагао је другоме да корача. Много примера личне храбрости било је и на једној и на другој страни. Бабајин Кулу, северно од Луле Бургаса, који су Бугари посели, заузело је једно оделење под поручником Целтилом на бајонет. Пардон се није тражио, нити је даван. Турци оптужују Бугаре, да убијају турске рањенике. Трупе у Луле Бургасу су јако ометале хиљадама, који беже југозападно испред

Српеки херој еа Куманова пук. Алеке. Глишић командант VII. пука

Пуковник Петар Пешић (у штабу I. армије)