Ilustrovana ratna kronika

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Српека артиљерија у маршу кроз Ст Собију

Тада пролазимо покрај батерија које напуњене стоје као резерва и поред људи који чекају_,на заповест па да пођу напред. Још једну узвишицу да пређемо, па смо дошли до наиуштене твр-ђаве Махмуд-П^ша. Пред нама се види скоро цела линија. Лево се пружа пог/к-д преко јез<-ра Бујук Бекмече, десно доиире до Тасхар-бајира. Заглушујући грми на снима странама грмљавина, непрекидно севс-ју ватре, подиже се д»м који јсе распрост! ре по долин^ма испод нашег положија Тврђавице испод мене, Махмуђе, Харбијех, Газинер, Лазаркеј, Асим паша да|у плотун за пло^уном ка висинама супротним од ЧаТалче одакле се одговара. Поступно се привикава уво на грмљанину и праскање које је свуд унаоколо и чак почиње да разпознаје ниансе. Топови с лађа са њиховом муклом одзивном грмљавином, бугарске батерије које дају звонки, оштри јек, пушчана паљба и кратко, суво »так-так« машинске пушке. Положај је овакав. Рано ујутру, око 2 часа, већ су Бугари и Срби посели шанчеве с оне стране Караона. Турска пешадија опазила је то при јутарњем свитању и почела одмах убилачку ватру, којој се одго варало. Бугари су у току ноћи донели отприлике сто топова на Алук и на узвишице Чаталџе све до десног крила и почели су да улазе у пешачку бврбу. Одмах су Турци одговорили и сваки је метак изврсно погађао. Неоспорно да су Турцијош раније били напунили топове. Бугари су морали поседнуте шанчеве са великим губитцима оставити, кад пешадија из центрума заћута. Тада артиљерија предузе на себе борбу и са спуштањем дана бивала је све јача. Бугарска ватра остаје, дуж терена колико год могу да га прегледам, потпуно без дејства. Било да су наша утврђења тако добро скр^вена, било да Бугари траже резерву око батерија, За прва четири часа није пао ниједан метак у центрум. Поред нас, десно, лево, пред нама падају њихови шрапнели у шаторе који су раније били напуштени; у саме батерије ниједан погодак. Убрзо после десет часова прекидају паљбу три батерије које су управо према левом исечку нашег центра. Гледам кроз доглед. Топови су остављени, људи мртви, коњи убијени. .Чеколико минута доцнче јуришају Бугари у раширеним стрељачким ројевима, управо према месту где сам стајао, у долину Каразу преко реке. Они имају да пређу жути парлог од 200 метара да би

дошли до наших стрељачких ровова. Атеш! Пали! чујем сасвим разговетну команду на турском коју даје један офлцир. Инстиктивно извадим часовник. Тачно даа минута. Као муве су попадали и леже сгд, црне тачке на жутом тлу. Тражим догледом. Не креће се више ниједан. Код Четина лриближује се једна колона, отприлике 3000 људи. Перчев - паша долази ка нашем месту. Остали команд^нти скупљају се Они су сви радосни. На целој линији успеси. Око 12 часова пролази једна батерија поред мене. Она се пуни. Сваки метак стаје добро. Овог пута одговорише они с друге стране неодложно. Десет корака од мене лежи

један шрапнел на земљишту. Батерија је непокривена, али у пркос томе не погађа ниједан метак. Око три часа два батаљона опет су извршили напад. Они не долазе далеко. Губе половину људи. па се враћају. У осталом, Бугари много и добро могу да трче, јер су за пет минута били ишчезли већ с оне стране у шуму. Смркава се и почиње и сувише јако да пада киша. Све слабија је артиљеријска ватра, док најзад сасвим не престане. Подамном светла један рефлектор и одмерава висије. Ми полако јашимо ка нашем главном стану, ка Чилинпиркејр. Преко ноћи Бугари опет нападају. Топови и одељења с машинским пуш-

Комора ерпеке војеке