Ilustrovana ratna kronika

Св. 1.1

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 11 I,

свршетку, наши су прешли Бакарно Гумно и наставили гоњење с оне стране. Генерал је хтео да очлва до стојан« тво. У магл Vшано вече поветарац који је разносио дим и задах од барута. њихао је благо развијене зас^аве дринске динизи1е, које су се са захвалношћу нагањиле њгзином команданту Г1 |ен, гуои I ци, ризик, с 1 рах. какв* ситница нр д дел м, ко|е се збило Ко е в -део б >| на Бакар о,м Г\мну, 1ај никад Нсће изгубити вегу у нашу расу. Наша раса снособна је да «е бори. 'Го ни|е бии дан изму д[>ов^не борбе ни.е тај бо| био ниод каб нет ких комб^нација, то је био врисак расе, која и ко1а може, и коју |е разумео 1Бгзин команданг И као круна у свимч нашим мобедама, кно њен најсветлији брил,ант сто|и Бакарно Гумно. То је неизгла диво замрепашћење расне (наге, то је докуменат способности за живот. Тај докуменат нам је требао. Говорило се и учило у миру да војник треба да бауља кад напада. Наш војник је ишао усправно, брзо као ветар и велики као џин. Артиљери|а, кажу, треба да излази прикривена на положај, Наша је дефиловала у огњу. Неће, веле бити напада ножем. Наш војник је искривио нож о турско ребро Кад народ хоће да гине, иду принципи у прашину. Дко је престолонаследникова армија сабрала букет победа, онда је ова на Бакарном Гумну најмириснији цвет у њему; |ер мирише сувом врзином ратничког народа. Бакарно Гумно се истргло генералштабу из шака Орлић се сам одважио да узлеће. Ту нам је војник донео часне колајне, ту се не истражује ништа. Пред тим се скида" капа и побожно ћути. А принципи' нека и даље причају да војник треба да бауља. 1У1оравска дивизија 1 позива, развила се нешто касније и њени. су делови избили на крајње десно крило, онда кад су победоносни војници дринске.дивизије могли, да се обрадују, кад су на измаку.снаге видели нову снагу, која нхцоткрепљује. Посде три часа по подне све се стишало, само на крајњем нашем, левом крилу било је заштитничких турских труна, на које су дејствовала митраљеска одељења и која су се у прве сутоне повукла дубоко у позадину. Долазе биваци, окрепљење, хране и с њ.о,м привијање рањеника и прибирање мртвих, долази један одисај, једно осећање поштовања према пешаку, једно цењење народа, који има да се развија.

Црногорска штампарија у рагном логору

А кад сте ('утра дан, ујутро пројахали разбо|иштем, видели сте кроз први пут напали снег, покрхану турску снагу, напуштена оруђа, упола покривене, онакажене метцима тур-. ске лешеве, над које су надлетела јата гавранова, које |е први снег натер,ао из планине. А кад минете увалама између коса, где је био бој на Ба^арном Гумну, ви видите лево и десно за окружене баштице, мали гробићи, мали крстићи одозго брижљиво посађени, а са стране седе захвални Прилепчани, очевидци, и, кад станете крај њ^х и упрете очи у херојска гробља, њима теку сузе из очију, ковитла им се у гркљану. Они се ударају шаком по темену шапућући: »Златен Господ, Златен Господ!" Бакарно Гумно је ловоров венац на челу нашег народног хероја. Из београдског „Пијемонта". ^□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□(7 3 А П И С И [Јуначки подвиг Бугара]. ЈГаст ,,Утро Рссехи" има од свог ратног допионика занимљив дописоједН"М јуначком подвигу Бугара на чаталџанскии пол( жајима. Настало је јутро 5 новембра. У мокром покривалу густе магле иод редут бр. 2, који су посела одељења, 4. пука, Ескрснуше густе колоне. Напред иђаху иопитивачи, који викаху на бугарском језику: — Свмји смо, своји,. не пуцајте! И наједаред кпд самога прсобрана указаше ее црне њушке турских аскера. Затрешташе митраљези — јуриш буде. одбијен. Али одмах за тпм сб^ри

се на редут страшна топовска ватра свих суоедних турс-ких батерија, које мзврсно знађаху одстоЈање. Потпоре није могло бити. Магла није давала, да се разазнаје. Дружина (батаљон) 4. пука се усколеба. Тада се јунак, достојан да г<* овекпвечи псторија, заповедник пука пуковник К и р ј а к.о в исправи колико је висок на прсобран и заввка: — Нека подлаци иду, а поштени људи' ће са мнбм умроти. И батаљон, обасипан ватром са свих страна, стаде очекивати јуриш. Из магле одједном искрснуше густе масе: две дивизије низама бачене су на 1уриш. Водио их је сам Махмуд Муктар-паша. Скоро с.ни браниоци реду.та на месту изгибоше. Мало њих се спасло, однесавпш Карјакова, тешко рањеног у груди.. А редухи бр. 1, и 7. пређоше непријатељу у руке. У подне се исшу.тавило, : да трупе прве армије, које су дан и ноћ издржнле под непреСтанпм смртоносном ватром, мора^у да одступе. И трупе генерала Кутинчева под покрозом ноћи очистише своје опкопе, те преко телеса погинулвх другова одступе за врсту (Г24 километра) натраг. Од мора до мора протегле су се линије утврђених полозкаја, које подигоше бугарске трупе. И Отишав на ту линију, оне су се решиле, да ее држе на њој пошто по то, док не до1;У појачања и опсадне бн-ерије, без к<1Јих је јуриш н» Чатал џу био пр'еступ. А папред остадоше лешеви десетак хиљада ралих-јунака .. ■■