Ilustrovana ratna kronika

СВЕСКА 16.

осоаоппопп асчзпаааогнзсао

- н . пппапаппппааптгзјзппшзпа

1389.

У НОВОМ САДУ, 7. (20.) ФЕБРУАРА 1913.

Илустрована Ратна Кроника

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТА(Е КРУНЕ 2'-. ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. — ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. - ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

СВЕСКА 16.

□иааапоопппппппшзаааппр I Н И

аапаппаопоппппапппппоаЕ

1912./3.

Борба код ^умамова Цо причам»у кнеза Апекенја ^арађорђевика Борба по кућама и крововима. Арнаути међу лешевима. Бајонетом и топовима. — Добровољац осветник

0 крвавом боју на Куманову послао је дописник миланског листа »Коријере дела Сера« Гвелфо Чивинини свом листу овај допис, који је саставио по причању кнеза Алексија Карађорђевића: Тек позно у ноћ могли смо добити поуздана извешћа од кнеза Алексија Карађорђевића, краљева синовца, који је на први глас о рату напустио Париз и провођења и дошао да се бори за своју земљу. Пошто нема никаква чина у српској војсци у мирно време, није га могао имати ни у рату. Он је прост војник, додуше војник бш депепз, којему се са страхопоштовањем клањају капетани и пуковници и који се врло радо упушта да с њима разговара о рату и о многим другим мирнодобским,стварима. Његово Височанство води рат као и сваки добар Србин, али уме да цени и оно што мир пружи животу и о том говори као одличан познавалац. Али ноћас Париз и његова уживања беху остављена на страну. Кнез, који је у рану зору отишао аутомобилом из Врање у Куманово и увече се вратио на коњу, присуствовао је целој најважнијој фази боја до његовог свршетка и описао нам га је јасно, просто и лепо. Прекјучерашња борба око заузимања Куманова била је

љута, ма да су турске трупе већим делом биле изашле из варОшњ Арнаутске групе још су давале отпора. Куће у околини биле су пуне наоружаних људи, који су пуцали на српске редове. Артиљерија их је морала рушити својим метцима. Они, који су бежали ка вароши, образовали су око ње борбене редове и давали крајњи отпор. Пошто су били потиснути, десетковани, повлачили су се у прве улице, затварали се у куће идворишта и нзстављали борбу. Српске трупе, које су наступале, морале су да се махнито боре с тим лудацима, да се измешају с непријатељем и

крвљу залију унутрашњост испретураних кућа. Видело се како подивљале гомиле разбијају врата и јуре се по терасама и крововима. Напослетку је све у вароши умукло. Српско становништво изишло је из домова, у које се било прикрило и одушевљено је поздрављало ослободилачке трупе. Али после неколико тренутака по Куманову се опет поче разлесати пуцњава, турске трупе, које су изашле, биле су заузеле положаје на једном низу брежуљака на два километра од вароши и њихови топови почели су као градом засипати куће гранатама. Док

Арнаути Љумљани нападоше незаштићену српску комору на Везировоме Мосту, али их је то после скупо стало