Ilustrovana ratna kronika

СВЕСКА 18.

□□□□□□□□□ ааапааопааоаа □ Н I □ □ I □ □ I □□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□

1389.

У НОВОМ САДУ, 21. ФЕБРУАРА (6. МАРТА) 1913.

лустрована Ратна Кроника

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2'-. ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. - ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. - ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

СВЕСКА 18.

□□□□□□□□□□□□□ппппрапопи

° ^ЈЈј

1912./3.

БИТКА КОД КИР-КИЛИСА Ч о р л у, 16 октобра. Један очевидац, који је 9. и 10. октобра као турски војник учествовао у боју код КирКилисе, један Грк, овако ми је описао ствари: Било нас је код Кир-Килисе око 70.000 Од артиљерије смо имали 5 пукова сваки са по 4 батерије. Пешадија се састојала из активних пукова, редифа, допунске резерве и око 5000 добровољаци, који су се врло рђаво борили. Активне трупе састојале су се махом из Грка. Врховни командант Абдулах паша био је и сам у Крк-Килисе и лично је руководио битком. Ноћу између 9. и 10. окт. наређен је полалазак из Кир-Килисе ка Петри. Ишли смо већ четири сахата, Кир-Килисе били смо оставили далеко иза себе. Пред зору смо се зауставили. У предходници је био дотле трећи пук. Тада је јављено, да су Бугари близу нас и у први ред је извучен био добровољачки пук. Они су се први сукобили са непријатељем. Мој пук ХХШ. окренуо се ка десном крилу. У саму зоруо видео сам, како се неке трупе крећу на лево, а артиљерија је у касу непрестано пролазила крај нас. Знали смо, да су Бугари већ били прешли нашу границу. Изненада на левом крилу, и далеко на десној страни, зачу се пуцњава пушака и потмула грмљавина топова. Било је већ сасвим видно, али ми ипак нисмо видели непријатеља. Земљиште је таласасто, са неколико високих брегова. Тада смо добили наредбу да се попнемо на један вис, а кад смо већ били горе, сви смо полегали. Први топовски метци су тада почели да прелетају више наше главе. Један, два! Тада се одједном зачу неко оштро звиждање, затим више наших глава један мали пуцањ, много дима и нешто се осу између наших редова. Десет мојих другова је тада пало.

Заповедили су нам да ископамо себи заклоне. Клечећи, ми смо малим ашовима правили себи заклоне. Шрапнели су непрестано падали и убијали. Ми нисмо могли пуцати, јер још нисмо видели непријатеља. Наша артиљерија. која је била иза нас, у томе погледу је боље стојала, јер је непрестано одговарала живом ватром непријатељу. После пола сата чекања, наши турски другови били су већ почели да гунђају, док су Грци стрпљиво сносили ту страшну шрапнелску ватру, гледајући како се свуда око њих гине. Мртви су остајали ту на бојишту, а рањеници су се склањали иза нас, да би се могли превити. Турски официри хвалили су Грке за њихово мирнодржање. Турци су и даље гунђали. Најзад се и непријатељ појави, и ми смо могли пуцати. Паљба је била на 800 метара. Бугари су одговарали жестоко, али нису добро гађали. Њихова пешадија није нам нанела великих губитака. Али мада су наши метци одлично погађали, Бугари су у скоковима, ишли непрестано напред- Кад би се подигли из лежећег става, ми смо онда могли видети како их наши метци обарају. Само тек видимо како неко од њих подигне пушку у вис, баци је и падне на земљу.

; Ш 'Ж Шт:IДИЈРРР Војнички погреб