Ilustrovana ratna kronika

СВЕСКА 20.

У НОВОМ САДУ, 7. (20.) МАРТА 1913.

СВЕСКА 20.

Ж ^ГЈј^

Илустрована Ратна Кроника

40|1к / —"Ч <Г (га|) Ј» < *

I Д ' Н I I ф Р I I р: ћ 1 □□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2'-. ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. — ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТ03АРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

□□□□□□□пппаппсшппааааша § Сј СЈ В з Р5 р | ! н н 1 ^□□□□□^□□□□□□□□□□□ паппп

1389.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. - ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

1912./3.

БИТКА НА КУМАНОВУ* 10. и 11. октобра 1912. године.

Од преласка границе догађаји су се тако брзо развијали и стизали гласови о победи наше војске, да је свет почео бивати нервозан и узнемирен, ако му није свакога дана по која нова победа јављена. Кад је вест о победи српској код Куманова 11, октобра стигла у Београд није се слутило да је то свршетак рата, и да је то једна од највећих битака коју ће Србија у историји свог ратовања забележити. Није се слутило да је за пет дана, од како смо границу прешли, срушена једна империја, која се већ пет столећа стварала. Тек кад сам се на лицу места уверио о огромној битки која се водила, кад сам податке покупио у Врањи, Куманову и Скопљу од учесника у битци, од очевидаца који су присуствали бежању Турака из Скопља, после деруге, пораза и слома код Куманова, тек ми је онда јасно било, да је после кумановске битке настала фаза не борбена већ окупациона наше јуначке војске, пред којом падају сад Велес, Прилеп, Тетово, и која сејпоносно креће ка Солуну, Битољу, преко Дебра и преКо Призрена на јадранско

*Донели смо већ више добрих описа велике битке код Куманова. Како се ради о великом историјском догађају, не ће бити на одмет нашим читаоцима да прочитају и овај опис из врсног пера данашњег српског министра привреде, те да им слика ове знамените битке остане у памети што јаснија и живл»а. Овај је опие изишао у „Самоуправи"

Краљ Петар излази са благодарења из Вазнесенске цркве приликом његовог повратка са бојнога поља

море ка Драчу и Сан Ђовани ди Медуа. Октобра 14. у подне био сам у Куманову. На путу од станице железничке до Куманова, као и неколико километара у правцу Врања и Скопља на месту, преко кога је турска војска у повлачењу оставила трагове грозне панике, виђали су се лешеви људски, побијени коњи, остављени безбројни топови, каре, муниција, оружје, одело; уништени су логори испред нових касарна

кумановских и видели су се по влажном пољу јасни трагови силнога дејства наше артиљерије, испред које је саломљен преплашени противник напустио позиције, на којима се очајнички храбро борио више од тридесет и шест часова. Све је ово говорило о једној великој битки, славној победи и страшној погибији. Турски део вароши Куманова био је пуст, као што су и сва села од Ристовца до Скопља пуста била. Породице су се