Ilustrovana ratna kronika

Стр. 188.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 23.

Ш. ■ 'даке ■ з&шкИр ш -...

11 I

'&аШааДИв р® Ш

' шж ^Ш^ ' " 1

^,;^,ЛЈСГ - ■:. • ?

Спуштање топова са Црног Врха

видело, да је од свих средстава за везу најбоља: духовна веза између командира батерија и командира чета. Тако су били у вези наши командири чета и командири батерија. Чим се пешадија крене, наши топови јој својом тачном ватром отвараху пут. Дводневна борба око Новачких мостова чини засебан епизод битољске битке. У тој борби најлепше се оцртало заједничко дејство пешадије и артиљерије. Борба — дуел — између наше и турске артиљерије еклатантно је решила масу проблема из тактике модерне артиљерије. Из ове борбе дају се извести ови закључци: 1. Дуел артиљеријски постојаће и даље, а исход тога дуела решаваће успех или неуспех сопствене нешадије. 2. Дуел артиљеријски биће дуготрајан али маховит — а не непрекидан. 3. Маскирање топова играће огромну улогу. 4. Не постоји уништавања непријатељске артиљерије, већ постоји само: ућуткавање за краће време — а тим временом се има користити надирућа пешадија. 5. Регулисање ватре у равници бескрајно је теже него на таласастом терену.

6. Померање топова у току борбе спасоносно је средство артиљерије да се сачува од губитака. Што се тиче борбе око отворених теснаца, дају се извести ови закључци: 1. Не постоје непрелазни теснаци, само ако се пробој врши под заштитом јаке артиљеријске ватре, — и ако пробој врши пешадија првога квалитета. 2. Пробој треба извршити брзо и без заустављања. 3. Пре пробоја треба добро извидети теснац, како се у току прелаза не би стало пред непролазном препоном. 4. Лакше је извршити пробој дању, под окриљем јаке артиљерије, него ноћу под окриљем мрака, а без помоћи артиљерије. р. ш НОВО ПАЗАРСКИ САНЏАК Ново пазарски Санџак, саставни део Старе Србије, захвата простор између Србије и Црне Горе од границе Босне до Митровице. То је узана трака земљишта широка око 60—80, а дуго око 150 километара. Административно не постоји данас већ само као израз политичке географије. Његову територију сачињавају

данашњи пљевалски и сјенички пашалуци и митровачка каза. Ново-пазарски Санџак је део некдашње Рашке, прве српске уређене државе, чија је престоница Достиник лежала у близини Сенице. Кад су се Срби доселили у VI. и VII. веку у ове крајеве затекли су Ромеје као господаре и Илире као староседиоце. Први становаху по питомијим и жупнији.м местима,°а други по планинским висовима и висоравнама. Срби као јача и компактнија маса убрзо су потисли становништво из долина и питомијех крајева, па се сами по њима настанили. Ромеји се мало по мало разбјегоше или претопише у Србе, а номадски Илири повукоше се још дубље у шуме и планине. Од њих и данас има останака. И пре доласка Срба и после све док је српска држава постојала били су ови крајеви густо насељени. Становнинггво се бавило земљорадњом, сточарством и трговином Ова последња била је особито развијена, јер је Санџак — особито Полимље и Потарје — лежао на раскрсници великих балканских друмова. Најважнији од тих друмова били су: дубровачки, који је ишао преко Фоче, Плеваља и Пријепоља, одакле се спуштао дубље у Рашку (Србију), и босански друм, који је ишао од варошице Добруна на Бела Брда па преко Увца на Прибој, одакле се одвајао један крак на Препоље. Од ова два друма одвајао се један пут долином Лима кроз гооња Полимље од Брскова, великог и знаменитог трговачког места у старој српској држави (у данашњем Колашину код Таре) и до Белог Поља. Уз добро метеријално стање развијао се и просветни и културни живот. Велики^број разних споменика, грађевина, записа, а особито манастира