Ilustrovana ratna kronika

СВЕСКА 28. I

У НОВОМ САДУ, 2. (15. МАЈА) 1913.

СВЕСКА 28.

А\ <л

0 п

[|\ V

Илустрована Ратна К|

зоника

4рк 4 С1®0 1>

иоииииии иииоисшиии.-! 1 13 р: I 1 □ :сз 1 I □ ©: 1 -шнпппоо сшаапсга аиаоггапа

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2 -. ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. - ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

□□апапасшасшсшешпаппиов 1 Н □ 1 I □ □ 1 0 НЈ □□аапапааааааааааааоааи

1389.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. - ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

1912./3.

Црногорац на повратку с ратишта. »Ријечки Нови Лист« доноси ову белешку: На проласку за Русију, посјетио нас је јуче у редакцији Црногорац Марко БаничевиИ , који се борио као добровољац у црногорској војсци, те нам је испричао следеће: — Ја сам боравио 12 година у Владивостоку, на далеком Истоку. Дне 27. септембра 1912. — рачунам по старом — дочусмо, да се наша домовина заратила с Тургком. Осетисмо дужност, дадодмах похитамо у помоћ нашима у домовини. Нас 67 Црногораца, који борависмо у Владивостоку, умах се скуписмо и отпутовасмо Путовасмо преко Сибирије на Москву, пак на границу Русије и онда преко Будимпе^те, Ријеке и Котора на Цетиње. Наше пуговање трајало је 22 дана. Чим стигосмо на Цетиње, пријависмо се војничкој команди. На Цетињу добисмо војничку робу, у Бару оружје, а онда пођосмо у Вирпазар, гдје нас размјестише по батаљунима. Ја отиђох у одред пријестолонашљедника. Дне 18. новембра нађох се први пут у љутом боју пред Скадром. Наша32 батаљуна развијаху жестоку борбу: пушчани огањ, стројне (машинске) пушке, брзометни топови, хаубице, пољски топови, опсадни топови — све је то сипало огањ на турске позиције. Бој је тако потрајао од 9 до 11 ^вечер. Дне 10. децембра опет сам био у великом боју, који је ;потрајао од 9 до 12 у ноћи. Дне 25. јануара — рачунам увијек по старом — дошла је наредба краља свој војсци, да се заузме Велики Бардањол. Истог дана започне бој у 9 сати ујутру. Послије 40 часова топовске паљбе, пошла су 32 батаљона на јуриш. Сви официри су извукли сабље и викнули: — Ко је Црногорац, напријед! Сви смо радосно јурнули напријед, већом радошћу него да идемо на свадбу. Ту није гледао брат на брата, отац на сина— већ се јуришало безобзирце на ватру коју су Турци сипали на нас. Б ојјетрајао од 25. до 26. јануара даи и пок без престап-

ка. Непријатељска ватра страшно је косила наше редове, али ко је жив, тај се неустрашиво даље борио. У том Ооју пало је 2500 мртвих и 2700 рањених. Кучки батаљун Јетако дуго напредовао, док војници нијесу управо самим рукама по грабили турске стројне пушке (митраљезе) и окренули грла цијеви однашихредова. Жене су носиле и номагале рањене. И мното је жена шгинуло. Од 25. јануара судјеловао сам и у свим каснијим бојевима око Скадра, све до његова заузећа. Био је овај рат велика мука. Спавали смо згурени у шанчевима, стојећи у води до кољена, извржени свим непогодама невремена Сваки дан смо добивали */ 4 литре ракије, доста меса, браветине, говедине, сланине, разног варива, и 1 кг. хлеба. Официри су у свему дијелилиједнаку судбину с нама. Билоје великих напора, особито кад је требало вући топове и муницију. Путеви су јако лоши. Око мене пало је толико мојих другова, што убијено што рањено } а ја сам по срећи остао здрав и жив У рату је био и мој отац, којем има 78 година. Три моја брата су погинула, а исто тако и више рођака. Један брат, који је погинуо,

био једошао из Америке. Врло много нас је било Цоногораца, који смо се, кад је настао рат, вратили у домовину, да као добровољци војујемо. Сад се војска распушта. Сва војска била је за то, да радије изгине пред Скадром, него да напусти тај град. А то је разумљиво. Некоме је пред Скадром умро отац, некоме брат, некоме син, па је тешко било оставити ономјесто, натопљено толиком крви. ДА ОБИЂЕ ОИНА! — Др. Никола ВучетиН из Ееограда. На Нагоричану и око Куманова замукла је бојна врева. Заталасани и проламани ваздух се је смирио. Тома у висинама, где су се гледали, као некакве крилатице, распрскани шрапнели, не види се сада више ништа, само с времена на време Пролети јато црних тичурина, које још лете за мирисом крви и меса у распадању, људског и животињског. Разривене њиве и пећине, по којима су јаме од заривених граната, удубљења од коњских копита и људских стонала, колотечине од точкова обичних кола и од топова и ископа-

Црногорска брдска батерија пред полазак у бој