Ilustrovana ratna kronika

Стр. 234.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 29.

Пуњење великог опсадног топота који бомбардује Скадар

било је пукова (један пук има 4 батаљона) којима су морали командовати официри неплаћене народне војске, пошто остали официри беху пали на бојишту. Од четири батаљона, што сачињавају седми пук, остао је само неки део неповређен... — Но битка код Битоља била је крвавија и славнија. Она личи н а најславнија јуначка дела шпанске војне повеснице, у њој се огледа оно сублимно јунаштво, које је једне славне ноћи, шака шпанских хероја, показала у Фландрији... — Турци, потучени на Куманову и Прилипу, концентрисаше се са остатком своје војске и разбијеним одредима скопљанског и битољског гарнизона утврдише се у Битољу, и поседоше око њега висове, што бране варош. Они заузеше страховите позиције и 150.000 на броју, бранили су их под командом својег најбољег војсковође,Џавид-паше, очајномхраброшћу. Срби који заузеше позиције према њиховим, трошили су узалуд своју ужасну топовску ватру. Између непријатељских позиција лежала је равница, која у то време беше поплављена, као да је и сама природа хтела притећи Турцима у помоћ. — Двадесет и четири сата пуцали су Срби на турске позиције, и двобој артиљерије обеју страна, био је необично страшан. Но Срби увидев, да неће моћи избити брзо Турке из њихових позиција, ни ућуткати њихове гтаљбе, решише се да пођу напред, без обзира на препреке што им стављаше поплава и дубоки глиб пред Битољем. — Инаста нештонечувеп о и н ев и ђ е н о, н е ш т о ш т о одузима гледаоцу дах и про-

жима га језом од надчовечанског и тајанственог. — Да, Срби пођоше иапред! Предњачила је моравска дивизија под ђенералом Гојковићем. Војници прикачише муницију на главу, једном руком подигоше пушке у вис, а другом се ухватише један за другог, да би у гушћим редовима, боље корачали и савлађивали ток пада. И тако загазише до појаса у воду и пођоше јуначки напред. Пушчана зрна запљускиваху као киша на њих, али они не хајаху за то, већ певаху гласно српске народне песме, газећи воду, и неустрашиво гледајући смрти у очи, јер знађаху, да је на води свака рана одозго и склизање одоздо, смртоносно. И све даље и даље кретаху се ти хероји срцем, прожетим љубављу према роду свом. И све ближе и ближе примицаху се, док најзад не сташе ногом на земљу, и једним дивним јуришем нагнаше Турке у дивље бегство. — Кад смо, продужи граф од Картагена, благодарећи доброти врховног команданта војводе Путника и шефа ђенералштаба г. ђенерала Ж. Мишића, разгледали, у пратњи артиљериског капетана, Милана Ђорђевића, ратно поље, оно се још пушило од крви коњских лешева, и беше прекриљено, празним сандуцима муниције, гранатама, шрапнелама и свакојаким чаурама експлозивне муниције... Плен. — Турци су били најбољи снабдевачи српских потреба у овом рату. Већ у Скопљу задобише Срби знатан плен, али је онај што затекоше у Битољу много већи. Ту нађоше: 42 милиона пушчаних метака, 50.000 шињела, огромну количину

обуће, пуне амбаре храие и 80 брзометних пољских топова најновијег система. На тај начин, удвостручише Срби у овом рату свој артиљеријски парк. Дух у војсци. — Ићи за српском војском, било је ићи из изненађења у изненађење, из победе у победу. Но оно, што је нас Шпањолце највише задивило, то је необична скромност и одсуство сваке сујете код ђенерала, старешина и официра српске војске. Победилац на Куманову и освојач Битоља, тако су скромни и ћутљиви, да нам је памет стала. Прави шпартански војници! Они нерадо примају честитке, и не придају им никакву важност. Ти људи сматрају, да су испунили само своју дужност, што су за непун месец дана, стигли од границе досадање Србије до Битоља, и тиме реализовали нешто што се сматрало за немогуће, довршили најбржи, најкрвавији и најтежи ратни поход, који ратна повесница памти. И сам Наполеон поносио би се тим биткама... ПобедиОЦИ. — Ево још примера и доказа о културности српскога народа, који се овим ратом показује свету и историји као велики народ, о чијем се опстанку до сад врло мало знало. Осам дана, пошто би освојили турска села и вароши, Срби би постављали грађанске власти, образовали би у њима управе општинске од самих мешћана, постављали би судије и уређивали би те вароши. Срби су према побеђенима и њиховој кућној чељади човечни и болећива срца. Они не уђоше у џамије, нити гонише кога због њихове расе и вере и показаше највише поштовање према туђој својини. Српски су војници судитори били неумитно строги према пљачкашима и мар оде рима. Са заробљеним Турцима Срби су били благи, а са турским рањеницима у српским болницама ванредно милосрдни. У скопљанским болницама постоје за ове рањенике нарочита оделења са лекарима „Црвеног Полумесеца", који је раван „Црвеном Крсту" хришћанских држава. Најбољи доказ о човечности српског поступања дали су Турци тиме, што су сепуни вере у Србе, вратили из својих збегова, потчинили се српским властима и пр о дуж или безбрижно свој начин ранијег живота. Војничка организација. — Дивизијама заповедају пуковници. У Србији постоји само једна врста ђене-