Ilustrovana ratna kronika

Стр. 238.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 29.

Са црногорског бојишта: Гробље палих јунака при јуришу на Бардањол

да ће оставити лозиције ако им с 8 не повећа оброк двопека. На Тарабошу је читав један башаљон боцио ■иушке у шанчевв и упутио се према граду. У сусрет им је дотрчао Есадпаша, који им је обећао, да ће оброк бити повећан са 100 грама. У јутро је међутим учињена та погрешка, да је оброк псвећан само на Брдици и Тарабошу те су се ноћас побунили војници на Бардањолу. Трајало је све неколико сати и пали су многи метци; валија није држао за згодно, да сам интервенира и заповедник позиција имао је да ствар реши сам. Али не буне се војници само због оброка; у истину они не осећају више снаге да издрже борбу, коју снашају већ шест месеци. Немају више вере у успех, знају, да ће сада бити безусловно побеђени. Узалуд је трпети муке опсаде, кад нема више наде у успех;боље је дакле предати се кад се нема од чега живети, те тако за времена узети непријатељу славу успеха. Тако мисле сви војници и говоре јавно. 21. априла: Један мој пријатељ запитао је јучер једног војника, који је са Тарабоша дошао у град: Како је горе? — Врло добро — одговорио је војник — дан и ноћ разговарамо с Црногорцима, који су нам се прибли жили на шездесет метара. — Дакле је вероватан нападај? — рече непријатељ. — Али нас се то ништа нетиче. — Тако? Та морате одговорити.. — Не ћемо. — Али ако уђу у ваше шанчеве? — Пустићемо их да уђу, одговори војник мирно. Сви војници прва два батаљона одлучили су, да ће тако радиги. Када војници опробане отпорности пока-

зују такове намере, значи, да су већ дали све, што су имали и да није разборито, терати их даље. Тако је ове ноћи морао мислити Есад паша, кад је брзојавио са Тарабоша, да је неколико стотина људи оставило Тарабош, протестујући, да не ће више онде остати. Они су хтели да изађу из града и да се врате у своја села. Валија је још успео да их задржи. Али јутрос је виђен један турски пароброд, где |е отпловио са царинарнице, возећи собом три официра. Они можда носе заповест, која ће врховног заповедника стати највеће жртве: заповест да преговарају о предаји тврђаве. — Предаја Скадра. 23. априла: Свршено је. СкЗДЗр јв пао. Глад и оскудица муниције, два јака савезника Црногораца, предали су га у руке непријатељу. Пао је услед несавладиве кобности прилика, пао је уследједине силе, која се не може победити оружјем То је предаја, али није пораз, то је тачан долазак часа, који није могло ништа више задржати. И заиста, ласкање и средства сваке врсте, којима је притекло заповедништво у прошлости, прикривала су само да се приближава крај, али га нису могла потиснути. Кад је валија прошлог понедељника послао шефа свог генералног штаба у црногорски главни стан, да понуди предају, имао је празне магазине, а председник градске општине саопштио му је, да је до сада умрло од глади 380 гЈрађана. Чини се, да је у почетку црногорска команда ставила непријемљиве услове, те је шеф генералнога штаба затражиорок од двадесет и четири сата. — Нч дпадесет четири минута!одговорио је генерал Јанко Вукотић;

— знајући сада тешке прилике, у којима се град налази — Ако прекинете преговоре, навалићемо с нај већом силом, без икакве бриге за грађане. Код Шгоја и Бардањола сабрано је седамдесет хиљада Црногораца т. ј. сва снага, сва крв, сва нада наше земље Можете бити сигурни, да ћемо овај пут победити и ваша одговорност, што сте хтели овакав пзраз, у приликама, у којима се налазиге, биће тешка Турски парламентар се уверно, да је подесно попустити, те се вратио на царинарницу са престолонаследником Дани лом, генералом Вукотићем и министром Пламенцем. Преговори су се наставили уз посредовање Есад-паше. Уговор предаје диктирао је престолонаследник Д анил о, заповедник црногорске војске, с довољном великодушношћу. Имаде петнаест тачака на три странице протокола, носи данашњи датум те је потписан од оба заповедника. Турцима је дозвољена част оружја; они могу однети собом и митраљезе, брдске и пољске топове као и брзометне топове. Свако ко хоће може поћи за трупама, макар и с оружјем. Они, који остају амнестирани су и због борбе прогив Црне Горе и због шпијонаже. Зајамчено је поштовање обичаја и вере и повредивости особе. Турски батаљони биће испраћени од једног црноногорског генерала и неколико официра. Установљени су и сатови, у које имаду Турци постепено оставити позиције. У 9 сати у јутро, на Тарабошу, на првој остављеној позицији, залепршала се црногорска застава, један за другим долазе одреди од Штоја и Бардањола, који се сви сабиру на Тепе. Вечерас у 8 сати уступио је Есад-паша коначно тврђаву, која је сад сва у црногорским рукама. Ови ће свечано ући у град са пет батаљона сутра о подне. — Црногорци на Тарабошу. 24. априла. »На Тарабошу су Црногорци«. Тако сви говореједан другоме, да се увере је ли то истина. Толико се пута томе надало или га се бојало, али сада је истина. Скадрани у великом броју полазе на Базар, да виде сопственим очима; проматрају бокове пећине, на којима врве данашњи победници. Ови у првим часовима своје радости нису могли да уздрже дивљење за непријатеља, који се на врху брда држао читав кроз шест месеци. Силазећидоле на Базар Црногорци су се састајали с турским војницима, који су полазили до понтонскога моста да отиду; застајали су, да измене неколико речи; Црногорци