Ilustrovana ratna kronika

Стр. 266.

Св. 33.

И од много руку ђаконије, Низа совру вино наточено, У злаћане купе напуњено. Позивље га од Србије краљу, У врх совре место начињено. Одмах хитре допадоше слуге, Те са совре купе подигоше, Једну даше своме господару, Другу дају Краљеви-ћу Марку. Проговара краљу од Србије: „Хвала теби, краљевићу Марко, Што ти дође краљу од Србије, И што дође народу српскоме, Да са њима Косово осветиш. Ево прође пет стотина лета, Како паде српски царе Лазо На Косову, на пољу крвавом. Од тада је Србин пропиштао, И све пишти до^данашњег дана, Јер је ропство на Косову тешко; Ал' и ропству краја бити мора. Има бога, побратиме Марко, Има бога, а бог има срца, Па је богу писка дојадила. Створи боже слободну Србију, И Србију а и Црну Гору. Бог нам даде снаге и јунаштва, И памети, да све удесимо, И свршимо за борбу крваву. Ја ћу ићи на Косово равно, Ја ћу ићи, да ни доћи нећу; Волим образ од живота мога. Није жалит славно умријети, Умријети ја ли победити! Све за народ, Краљевићу Марко ! Слуга сам му био овог свијета, Нек му будем и оног свијета!" „Господару од Србије краљу", Одговара Краљевићу Марко: ,,Хвала теби на таком дивану, Ал остави помисли на самрт. Доће време за царство небесно, Сад на земљи треба царство створит. Ко на земљи српско царство створи, Достаће се царства небескога!" „Право збориш, Краљевићу Марко! Но без Марка српског царства нема. Створит царство силне снаге треба, Без Марка се Косово не свети. Ја сам Марка жељно очекив'о.

Србија је земља слободија, У слободи народ се развија. Из слободе многа снага ниче. Ал се питах, Краљевићу Марко: Да л' довољно снаге ми имамо, Да можемо Турке придобити, Султанову силу саломити. Рекоше ми дични официри, Официри моји соколови: Господару, краљу од Србије, Купи војску по својој држави, Да идемо у бој на Косово, Да јуначки крвцу пролијемо, Да не куне раја до вијека!" „Благо теби, од Србије краљу, Кад ти тако зборе официри, Официри твоји соколови!" Проговара од Србије краљу: ,,Још рекоше дични официри: Господару, од Србије краљу, Кад сакупиш убојиту војску, Стари санак твој ће с' испунити; Јавиће се Краљевићу Марко. Та је снага из њих говорила, Паметца је из њих говорила. Моји двори њихова су кућа, У дворима од Србије краља, Нема, Марко, ноћне теревенке, Нит' се праве разне машкараде; У дворима од Србије краља 0 питању тешкоме српскоме Многа тешка бригица се брине. Кад смо, Марко, овде засновали, Да Косово тужно осветимо, Говорасмо о боју Косовском. Рекоше ми дични официри: Господару од Србије краљу, На Косову Срб је јунак био, Показ'о је чудо од јунаштва, Свет се диви Милош Обилићу, Косанчићу, Топлици Милану, Свет се диви Бановић Страхињи, И страшноме Срђи Злопоглеђи. Тада рекох соју соколовском: Официри, моји соколови, Истина је, што сад ви зборите, На Косову били смо јунаци, Ал смо тамо царство изгубили. Зашто ли смо царство изгубили? Јер не беше Краљевића Марка.