Ilustrovana ratna kronika

Стр, 384.

ИЛУ СТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 47.

војска и поче сипати на њ огањ из четири топа. Ко хтеде утећи из куће би силом враћен у кућу. Ђаволској војсци на челу били су мајор Варлев из 10. пешачког пука и официри Иван Ванчев и Борис Маракулапов. Покољ поче у седам часова изјутра, кад се свијет враћао из цркве. Под нож је ударено све: старци, људи, жене и деца. Још се виде трагови крви. Сат доцније почеше потпаљивати куће. Око подне одоше официри и војници, претоварени новцем и разним стварима. Несрећне жртве лежале су хрпимице по домовима и сокацима у Доксату. Покупише их истом у среду и четвртак. Нема куће а да није изгубила више укућана. Ко оста жив лута као луд по граду. Нарочито је жалост гледати децу, осталу без игде икога. Девојке

и девојчице силоваше, па уморише. Бугари су хватали трудне жене, кладили се је ли дете у утроби мушко или женско, па су парали живе несрећне мајке. Сличнипризориодиграваше се по околним селима. За покоља пљачкаше Бугари више од 15.000 фуната (око 345.000 круна);1. јула хтели су сагорети Драму иЗаталцу, ама нестигоше због победа Срба и с њима у везибрзогпродирањагрчкевојске. Пре одлаза из Сереза искасапише Бугари у пољу педесет жртава;у самомградупочинише још горе ужасе.Били су наумили извршити општипокољ, у чему их смете долазак грчке војске. Нађено је више од стотине мртвих телеса стараца, жена и деце, претворених у угљен. Сиророте жртве не могаше се спасти бежањем. Фотографисано је више тих лешева. Нађен је труп жене без ногу с конопцем око врата. Поклано је двеста лица,

двадесет хиљада људи остадоше без кућа и кућишта; изгорело је 4050 кућа и хиљаду дућана. Штета износи двадесет милиона.

Уз наше слике Дочек делегата. Ми смо у „Илустрованој ратној кроници" већ донели чланак о значајноме миру у Букурешту, а наша слика приказује радостан призор при повратку делегата у Београд Велики је посао свршен, па се имамо рашта радовати. Српски официри на Охридскомејезеру. Храбра је српска војска допрла у турскоме рату и до Охридског језера, чувенога са своје рибе илепоте, и велика је жеља била, да, при подели земљишта после рата, Охрид Србији остане. Та се жеља испунила, данас је богато Охридско језеро српско.

♦

КЊИЖЕВНА ВЕСТ.

„Ратна Кроника" ћемо одмах покренути нов илустровани лист : НОВИСРПСЖИВЕК под уредништвом Г. МИЛАНА АНДРИЋА. „НОВИ СРПСКИ ВЕК" ће бити лист за забаву и народно образовање; служиће културним потребама свију, а нарочито најширих слојева нашега народа; доносиће слике, у првом реду, из ослобођених, а за тим из осталих српских крајева, као и слике у којима се огледа напредак и величина културних народа а могу послужити постреком или поуком нашем народу. ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА У НОВОМ САДУ, сгптембра 1913. СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА НОВИ САД — (ШУШбК.)

Ф #1 Употреба клншеја ваконом вабрањена а д. д. Браника Н. Сад.