Ilustrovana ratna kronika

Св. 48.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 387.

та из гомиле и рече. Тај је, господине, убио једног српског официра и то из једне воденице код Злетова. — Је лиистина ово, Кувмане? — А што даубијем официра? одговори церекајући се непрестано. Нисам никог убио! — А што сте запалили српску општинску кућу у селу, шта вам је она сметала! — Ја је нисам запалио. — А ко је онда? — Не знам! — Знате ди да је све село изгорело? — Кад смо ми били тамо, изгорели су само дућани код општинске куће, иначе остависмо све читаво. — А шта ћеш ти у комитама? — Био сам у Бугарској, па ме силом отераше. — Па зар и ти комита, упитам једвога, познатог средовечнога човека од својих четрдесет година. Како ти беше име? — Ананије Николић! — А одакле беше? — Ја сам пољак у Бунешу и Трипотонцу. И мене силом поведоше Бугари. Ја нисам крив. Србија нас је ослободила — њени смо. Видим једнога у шајкачи. Позовем га. — Одакле си ти момче? — Ја сам од Трнавац. Име ми је Стојан. — А презиме? — Немамо презиме. — А како те зову? — Мене зову Стојан Трајков. — Шта ћеш са овим људима овамо. — Ја си беше у Рушчук на печалбу, па ме силом натераше да се бијем. Ма несам крив. Мени ми је добро у Србију. Он је тако говорио, а његова капа, српска шајкача, говорила је сасвим друкчије. — Има ли који из Куманова ? — Ја... Ама и мене потераше силом одговори један, који је имао жуту блузу, са качкетом на глави.

— Ко је из Орида? — Ја! одговори један мдадић у војничкој блузи са еполетама на којима су изведена почетна слова бугарског комитета. Он рече да има још неких из Орида, Прилепа, Велеса, Битоља и сви имају спремне одговоре да су били на печилби, па су их Бугари силом покупили и рекрутовали у чете. Али њихова дивљина и подмукла притворност сведоче да су то чланови оних

дивљих хорда, које су насрнуле на нашу територију у циљу пљачка, мучких препада, убиства и зверских крволоштава. — Гледајте, господине да ме испратите дома, да си гледамо куће и деца зашто несмо скривили! рече Ђорђе Начовић. У том их стражар позва да се спреме и они одоше у своја одељења. С. С. Београдска „Штампа".

Ст. П Бешевић 11. ДВГУСТД 1913. на дан дочека коеовеких оеветника у Београду 06о1 су дана затрештале труде, 6 11 грунули су тоиоби са грауа, сЈ знак, да Војска Вратила се лалауа (9а крбаВога, али слаВног рада... ОВог су дана затрештале трубе. ОВог су дана застаВе оу сВиле Ч1шле на челу јуначких арлгауа; ©не су сВедок сВих дојеВа диле, Ћ остВарених и сноВа и нада. оЈГо љиној сВили са ђлаћаним Везолг, &ок су се гордо и Високо Виле, ^ушлган је тук'о страшнилл лштраљезолг, Лл оне су се леиршале миле

Заробљени Бугари у београдском граду играју „џандара"