Ilustrovana ratna kronika

Св. 48.

ИЛУСТРОВАНА РАТНАКРОНИКА

Ст. 391.

На Бањици: Српска коњица која се вратила из рата.

з а п и е и [„Сви смо ми такви!"] Догађа се у једној од београдских болница. Хирург, Н е м а ц, оперисао једног српског рањеника, Циганина, вадио му размрскану кост, не опијајући га и Цига никако да јаукне. После операције лекар прилази Циганину и честита му. — Нема нашта, — одговара Циганин болничарки, која му је превела хирургову честитку, —кажи тидоктору, да смо ми сви такви! [Која је од када?] Превија лекар једног српског рањеника, који је рањен на Штипу у руку и наређује му да скине кошуљу. Рањеник скида и на грудима се указује ожиљак у величини ораха. — Од кога ти је ова рана? пита лекар. — Са Мердара! — одговори рањеник, и настави: „Имам јсш две". — Где су? Рањеник свлачи чакшире и показује један ожиљак на цеваници десне ноге и бутини леве ноге, те показује као на мапи: — Куманово, Битољ! — Читава мапа, човек да се учи из њих географији! —- вели лекар УЗ НАШЕ СЛИКЕ Заклетва првих регрута из новоослобођених крајева у Битољу. Генерал Гојковић иоздравља релруше. У новоослобођеним крајевима формирани су нови одреди српске војске из тамошњег становништва Са радошћу одазвали су се младићи да служе у славној српској војсци, која је нечувена јунаштва починила ослобађајући оне класичне српске крајеве, који су преко пет вековау ропству чамили. Нови регрути, који су

присаједињени славној српској војсци угледаће се на своју храбру браћу, која им донесе слободу и послужиће својој домовини на дику и понос. У окршајима са небраћом Бугарима, већ су доказали, надмећући се, да се у храбрости изједначе са својом старијом браћом. Свечан је призор био, када је јуначки генерал Гојковић заклињао ове нове трупе и када им је казао каква их света дужност чека у служби своје отаџбине. Митав Битољ изашао је, да види ову ретку свечаност и да поздрави нову своју узданицу од сад, храбру српску војску. Славље у Беохраду -. Пролаз срискејуначке иешадије. 11. и 12. августа 1913. године остаће знаменит у Срп ству. Тога дана вратила се храбра српска војска са бојног поља, где је побрала неувеле венце и прославила српско оружје. Страшне и славне битке по Старој Србији и Маћедо

нији најпре са Турцима а после са Бугарима, показале су свом свету да је Србин јунак. Непријатељ је свуда побеђиван и отеран са српских граница Освојене су старе српске покрајине од Турака, а Косово и Сливница је освећена. Ти хероји сада се враћају кућама, али пре него се разиђу, српски народ у Београду дочекао их је тако славно, да ће се вечито причати. Закићени цвећем пролажаху ови српски хероји улицама београдским засипани цвећем, а ваздух се тресао од поздрава искупљеног народа којим је поздрављана храбра српска војска. Неустрашиви борци из љутих битака корачали су достојанствено, а на лицу сваког, огледао се понос јуначки са кога се могло читати: ми смо своје учинили за славу драге нам отаџине. Заробљени Бугари у беотрадском храду мрају „џандара", и заробљени БуТари у беофадском доњем 1раду. Ове две слике приказују нам ове »јунаке«, који су умели мучки да нападају српску војску, да пале и робе незаштићена српска села, да бешчасте српске женскиње и да зверски мрцваре српске рањенике. Потучени и заробљени ови зверови уживаху потпуно и право српско гостопримство, те им је редовно издавана храна и преобука, а видимо их како се рахат шетају, па још се и забављају играјући: „џандара«. Међутим српски заробљеници у Софији, гладни и жедни гоњени су на тешке радове и затварани у смрдљиве казамате. Види се и овде колика је душа Срби«ова, да и у свом крвном непријатељу после боја сматра човека човеком, па тако са њиме и поступа, дочим код Бугара се види оно право азијатско дивљаштво, да се и над голоруким непријатељем свети. —

Заробљени Бугари у београдском доњем граду