Ilustrovana ratna kronika

Стр. 394.

ИЛУСТРОВАНАРАТНА КРОНИКА

Св. 49.

Свечан долазак VII. пука у Београд 15. авг. 1913.

није кренуо а у станицу уђе трећи воз из Дојрана, пун грчких рањеника. Рекоше да се тамо води очајна борба. Чуде се да је наш воз тамо упућен пошто нема више од 20 рањеника. Дуго смо ту чекали не знајући хоћемо ли да путујемо или не. Доцније чусмо да је машиновођа отказао да те ноћи вози ка Дојрану. Има пуну кућу деце коју не жели да остави бес хранитеља. После тога нам саопштише да ћемо ту остати целу ноћ. На станици је било много војске. Све је било на ногама целу ноћ. Свак је држао пушку спремљену да је одмах, ако устреба, употреби. Зазирало се од шушња. Расули се матрози на све стране, па, ипак, нико није био сигуран да ће осванути жив. У такој атмосфери ни ноћ није могла на миру да се проведе. Сутра дан то исто. Да.ли је пруга би;:а сигурна или не, то нико није знао, Телефона није било, телеграф несигуран. (Свршиће се). Погибија једног бугарског пука — Шта казује један бугароки посмртни оглас. (Из „Мира"). Официри. подофицири н војници бугарског осмог пешадиског пука Кнегиње Марије Лујизе штампали су у софиском „Миру" посмртан оглас ради помена својих другова на тога пука, који своје кости оставише на тракиским и маћедонским бојиштама, ,,у рату са Турцима и у рату коварним са везницима." Ево тога посмртног огласа: „Осим похотен Приморски на Нејној царско височество књагиња Марија Лујиза полк сматро за своју свету дужност да после свршеног рата са Турцима и рата са коварним савезницима да помене вечне памети ради пале своје другове-хероје, који своје кости оставише на тракиским и маћедонским бојиштима. Потпуковник Попов Никола Командант трећег батаљона, родом на Граца, погинуо 16. октобра 1912. год. код села Караагача; Поручник Чехларов Христо Командир 16-те чете, родом из Варне погинуо 16 октобра 1912 код села Кара-агача; Поручник Недев Николај Командир 14-те чете, родом на Варне, погинуо 16 октобра 1912 г. код села Кара-агача; Резервни потпоручник Пејчев Антон Ађутант другог батаљона, родом из Варке, погинуо 16 октобра 1012 г. код села Кара-агача;

Резервни потпоручник Мандаџијев Јанко Водни командир прве чете, на Горње Оревице, погинуо 17 октобра 1912 г. код села Кара-агача; Резервни потпоручник Ганчев Ганчо Петров Водни командир прве чете, из Балчика,погинуо 16 октобра 1912 г. код села Кара-агача. Резервни Потпоручник Поков Коста Водни командир 16-те чете, из Шумена, погинуо 16 октобра 1912 године, код села Кара-агача. Резервни пбтпоручник Думбев Васиљ Водни командир прве чете, из Балчика,погинуо 19 октобра 1912 год. код села Чонгаре; Резервни потпоручник Тонев Петр Петров Водни командир у седмој чети, из Варне, погииуо 16 октобра 1912 год. код села Кара-агача; Резервни потпоручник Ноев Иван Георгијев Водни командир у деветој чети, умро 13новембра 1912 год. у селу Бекирли; Капетан Пенчев Иван Командир митраљеског одељења, из Грабова, погинуо 10 јула р913 год у калиманској битки; Резервни потпоручник Колев Коју Којев Водни командир у осмој чети, из Старог Орехова, погинуо 5 јула 1913 год села Калиманци; Резервни потпоручник Мутафов Петр Водни командир у седмој чети, из Варне. погинуо 10 јула 1913 године у калиманској битци; Резервни потпоручник Пајчев Бојан Водни командир у осмој четиј из села Здравец, погинуо 10 јула 1913 године код села Злетова; Резервни потпоручник Петров Христо Станков Водни командир у осмој чети, из села Еркени, погинуо 10 јула 1913. год. у калиманској биткл: / ' ^ "... - ■■ . .. г"