Interesi srpstva. Knj 1 i 2

ЗЕ

Њу не би од пропасти спасли ни заштитни закони, ни заштитна царина. Рђави закони и слободна тртовина распад њен само су убрзали, али га пису једино они проузроковали. Данас пак, у времену железнице, хтети одржати етару задругу, то је просто не разумевати ствар.

Реч дакле овде бити може само о повој, према заттевима и дусту времена, према данашњим потребала народним, усавршеној, препорођеној задрузи. Но и дан дањи у народу нашем има још толико старе задруге, и старих задружних обичаја, да нама није потребно уносити у народ наш идеју удружења као нешто страно и ново: те идеје свестан је народ пало више можда но икоји други. да њу онне мора тек да сазрева, а то је једна огромна добит морална: теже је једном народу идеју једну разумљивом учинити. но је помоћу народа извршити, кад. ту идеју народ појима. Што хоће да постоји у делу, треба најпре да постоји у главама људи. Стара задруа и стари задружни обичаји маломи= лали су сву потребну моралну трађу, која је нужна, те да се иза старе задруге може, према залтевилиа Народне Економије пи 'Пегнолоије, развити произвођачка задруга слободних задругара.

Но нисам ја једини у нас, који појимам презажну улогу историску, коју је задруга играла у животу народа српског, и који сматрам опадање задружног живота као народно зло. Има и других. Један пример. У своме „Извештају народној скупштини“ од 22 сеп. 1867 тод. Бр. 8010. стр. 8. министар унутрашњих дела вели ово:

„Говорећи о покрету људства у нашем отачаству морам да споменем врло немили појав, који зас. гуује да на њега лимо 286 власти свак саотамаственик, и сваки, који на народ може имати ма с које стране уплива, обрати своју Па2с7о5] .. Задружни живот у нашем народу, како која година,

,

~ “у