Interesi srpstva. Knj 1 i 2

- 59;

Није. Енглеска је земља најсиромашнија. „Поједини човек може да се обогати туђим радом“, рекосмо горе, дакле и скуп таких „појединих људи“, дакле и — читави сталежи. (Ови се болате не само на штету другит народа, већ нарочито па титетиј своза рођенота. Ко је у Енглеској богат, то није народ, већ класа капиталистимка. На Темзи лежи нагомплано грдно благо, пограбљено од целога света,

али то блато не припада народу, већ — класи капиталистичкој. Од 35 милиона Енглеза 30 милиона пука је“ сиротиња = пролетаријат без куће и

кућишта. У којој пак мери тече Енглеском — мед. и млеко, најбоље доказује модерни варваризам у Ирској, и — овај извод из званичних „Српских. Новина“ од 11 јан. 1885 године: „Чамберлен, министар трговине (у Енглеској) и Фаулер. државни полсекретар (помоћпик министарства) држали су ових лана дуте беседе у Ипсичу и Ливерпулу... Чамберлен је напомињао у својој беседи, како ће изведеном изборном реформом власт прећи у руке демокрације, и да ће, у место владе неколицине, доћи влада највећег броја... ()н... жели да се друштво креће у оним границама, које доприносе срећи и бољитку свакога, побољшању положаја свију грађана , нарочито радничког света. Да би се постигло то велико дело, министар мисли да ваља обратити особиту пажњу тако званом социјалнол законодавству... Чамберлен је прилично далеко отишао у својој беседи, да ни његови пријатељи радикали пису баш вољни поћи за њим у остварењу горњег програма (зар баш као и у нас 2). Фаулер је у Ливерпулу такође претресао у својој беседи питање о својини у Тиглеској. Веома је неправично, вели Фаулер, да само 700 (седам стотина) људи притежсавају четвртину цело велљишта Киглеске и“ Велса ; да само 144 (седам стотина четрдесет и четири) човека држи у својим рукама половину ирског

пар —

~

Ма