Interesi srpstva. Knj 1 i 2

50

о емљимита, "да су само (0 (седамдевет) људи сопствемици половине Шотске, п најзад, вели, грдна је неправда што су две трећине уједињене краљевине, која броји 85 милиона (а не стотина) становника, 7 рукама некиљ 18.000 (тринаест хиљада) сопетвеника“. = Тим су нам званичне „Српске Новине“ показале, и то боље но што би то учинио Чернишевски, Марке или Енгелс, како је се грозно оботатло народ енглески присвајањем зараде других народа од стране хапиталистичке класе енглеске: Тим су нам оне објавниле, зашто сељудиу Ирској кољу данас као дивљи зверови. Ми- видимо, каквог је берићета Индији донело енглеско капиталистичко оплођење пндиског рада; ми видимо, каквог је берићета и благослова донело енглеском народу сисање крви индиске. |

Из свега што смо до сад рекли, види се јасно г46 ми треба да тражимо наш народни спас, ако га тражити тоћемо. Нама треба материјалног благостања, економске независности, умних снага и техничких способности, науке п просвете, ако смо вољни да при јуришу на Меток не будемо прегажени да нам ни трага не остане, и ако збиља миолимо. спремати услове, за будућу, велику, моћну, сретну Србију. Ми емо видели, да се тај велики задатак не може извршити никаквом ђенијалпом шпекулацијом, никаквим колосалним „кајишом“, већ тешком муком и рођеним знојем, — нашил народнил радот.

Унапређење наше производње пе сме остати празна жеља и лепа Фраза, већ га ваља тражити у снажној организацији њеној, а она се не може организовати платоничким устројством Министарства Народне Шривреде: ово министарство треба да има па расположењу она средства, која су му нужна, да ди могло одговорити цељи, рад које је установљено. Но најважније је и пајарече од свеза, да у