Interesi srpstva. Knj 1 i 2

61 матшим главама имамо јасно и тачно одређен начин, како све то да буде: треба да знамо шта тоћемо. Голо одушевљење и празно патриотско срце мало помажу ; нама. треба. патриотске тладноће џ“ па триотеског мозга ; кад оно прво сустане, ово двоје тек ради и бори се. —

Модерно газдинство у Епглеској, ако ствара масу бескућника, бар не прети опстанку саме енглеске народности; оно није туђинско, већ је енглеско-

То џ нас тако не може бити. Ми смо малени и слаби. Ми смо данас друштво са свим неразвите, ситне производње. Капитала у западном смислу управ и немамо. У тренутку, кад се (рбија западу отвара, а тај је тренутак куцнуо данас, капиталиетичко газдинство пресађује се у Србију брзо и напрасно, — али. процес тај извршиће странац, страним капиталом, страним радом, страном памећу, етраном техником, страним језиком, тако, да ће капшталистичко таздинство, ако пустимо да “а буде, нужнил пачинол бити у Србији _несрпско. Ако ва времена не почнемо отклањати опасност и не отелонимо је, постаћемо туђи најамници на рођеном огњишту, а слика данашње Ирске није ни приближно тужна слика те будуће Србије.

Ми посао наш морамо почети од самог почетка. а то је, ако једном мислимо учинити што за нашу производњу општим средствима, пре свега треба та средства да нађемо. Ова се могу наћи па разне начине, њих би могли добавити и самим зајмол, било пароднил, било међународним“), јер, наравно, међународни зајми, ако су под корисним условима, и ако се корисно употребе, лош бити од вајде народу, који их прима, пити је то свагда по себи већ упошење страног уплива. То би се могло по-

5) Данас, 16 апр. 1882, ово не само да би било опасно, кад би

било “могуће, но — и немогуће је.

Ф

5

усару: