Interesi srpstva. Knj 1 i 2

)

22

ј6 прилод мањи.“ Ево шта каже Сеј: „Данак на средства за живот — трошарина = нужним начином пропорционалан је количини потрошених средстава за живот, а како количина потрошених средстава за живот не може да следује пропорцији имућства, то је јасно да овај данак оштерећава грађане у толико више, у колико су сиромашнији. И одиста, човек који има 800.000 дипара прихода, неће потрошити 800 пута више шећера и вина, но човек, чији је приход 1000 динара За сиромашније класе дакле овај је данак потпуно прогресиван...“ (Сошв 4' Есопоппе ронћаце, и ете ратне, сћар. ТУ).

Шта то значи Невина наџка препоручивала је праву прогресивну порезу од притода имућнијих сталежа, а реални услови друштва дали су оно, што су дати могли, дали су жаопачке обрнути данак прогресивни! рогресивна пореска система уведена је — али само против сиротиње.

" Имам дакле право кад велим, да посредни данци, тим самим то постоје, доказују немогућност прогресивног пореза у буржоанском друштву. Буржоазија, која је систему посредних данака класички развила, а посредне данке направила главним изворол државнит финанција, не само да се противи увођењу истипског прогресивног пореза, но се тротиви пи укидању наопачке обрнутог прогресивног данка који, као што ће ниже цирама бити доказано, не плаћа она, но сиротиња.

Но што важи за западно друштво са јако развијеним капиталистичким газдинством, не важи за Србију. рилике су овде друкчије. оповштине, аристотрације и ли литаризља немамо, а оуржоазија или „владајући сталеж“ у нас једва износи десетину“ целокупног становништва; моћ је њена веома прослематична. У последње време хласинске свест почиње се будити и код наше буржоазије, али те свести још она нема толико, да би своје