Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

Каја ет ви Мома и је а = БЕОГРАД – __ Luka Celovié | faitement votre difficile Е' SV Б vos compatriotes, et à cause de cela je vous dB о, GPA onneur que je ne vous trahirai pas tant que vous ne me faîtes pas des désagréments en protestant contre le contenu de mon livre.

15

Je vous salue sincèrement Goptevié.!

(во се писмо налази у мојој књизи коштрано, а Гг. Хрону стоји до воље, да се о томе увери. По што је моја књига, по свом саставу п својој садржини таква, да бп било пемогуће у љу нешто накнадно уврстити, а по што ваљда нико паметан неће замислити, да сам ја предвидео, да ће ме Хрон на овај начин напасти, то држим, да ће свак ово моје допшсивање са Хроном сматрати као доказ, који говори у моју корист. Па ако ја, дакле, Петрова — чије ми је садашње облталиште домета непознато — по Хроновој заповести, не приморавам, да изађе на средину, то је овај мој поступак са свим оправдан тиме, што сам човеку заложио поштену реч, да га нећу дирати. Ја бар плах о часној речи са свим друге назоре, нето ли вероломни г. Хрон.

Даље, овај потоњи не може да појми, да је Петров жртвовао хиљаде форината и то само га ту пријатност, да буде од мене пемејаван.“ Одиста ми није никад била намера, да псмејавам Петрова, који је опет жртвовао свој новац у цељи, да корпети својој народности. Да је он предвиђао, какво ћемо искуство стећи у онима крајевима, то би епгурно остао код куће. Ја сам ва дуго држао, да Петров, позивајући мене на путовање, ради по налогу и ва рачун бугарске пропаганде; али сам данас потпуно убеђен, да овој о целој ствари не беше ништа познато; а баш ова потоња околност, дошла је у прилог самој ствари, јер се иначе Петров не би упуштао у везивање онако опасног уговора. 'Та бугарска пропаганда врло добро зна, да Македонци нису Бугари.

Критикујући садржину мог дела, тврди Хрон на стр. 8. „да сам један добар део свог путовања предузео само на мапи и да сам чи таоце просто усрећио са племеним објашњавањем аустријске ђенералштабне карте 1:800.000, кво пи репродукцијом неких других, већ давно изашлих дела.“ (Биће, да Хрон овде мисли на своје „путовање по Русији“, које је само предузела његова бујна фантазија).

Дрекост овакве тврдње просто задивљује свакога, ко зна, да Хрон (као што и сам признаје) никад није ни видео Македоније, а

2) Беч, 10, Јуна 1889. Драли т. Шетрове !

Жао ми је, што сам својим делом изазвао ваше негодовање, јер моја памера пе беше, да вав вређам. Разумем ваш незгодии положај наспрам ваших земљака, и ал то вам залажем своју поштену реч, да пас нећу одати све дотле, док ми пе бисте правили неприлика, протествујући противу садржине мога дела, Шримите срдачио поздравље

Гопчевић,