Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

„Разлика између срлеког, словенског п бугарског полувокала јесте у томе, шго се он, као преостатак старословенског језика, још п данас палази у опа прва два језика, али то само у опим речима. у којима се он налажаше п у старо - словенштини; Н. пр. дрн. Овај је полувовал чисто бугарска особина само у ошим речима, у којгма је зазузео место старо- словенског гласа 8 (јус). У српском стоји у свима овим речима и, у македонском наречју плк поред полуво“ кала често јоши а“. | и

Ако би у опште требало доказивати, да Хрон нема пи појма о бугарском језику, а оно је оп сам изнео тај доказ овим булазпењем! Ево за што:

Ељњига, коју Хрон смешним пачином сматра за „бугарски“ превод библије, п није бугарска, т. ј. она није наппсана, бугарским књижевним језиком, дакле, језиком, војпм се говори псточно од Искра. Она је просто рђав превод библије у опо наречје, којим се говори на српско-буг арској међи. а поред тога опажа се у њој утицај, црквено-словенског библијског текста. Ако је, дакле, Хрон рад, да из овог пебугарског превода Gtrблије пзведе закључак, да прави Бугарп мењају пмеппцу наставком у појединим падежима, то он тиме показује, да пли никад није имао у руци бугарске књиге, пли да је рад обманути необлвештеног читаоца. Нема тих бугарских новина, а нема ни књше нашсане на бугарском књижевном језику, одакле бп Хрон могао доказатп, ма само једном речи, да ова при промени мења последњи, свој слог, Што се гападно од Искра речи мењају по српским правилима, то управо отуд долази, што љули оних, крајевт (Шопова) нису Бугари, пего СОрбп, којп су на жалост већ скоро побугарени. У осталом сам ја споменуо у својој Македонији, да међе између српског п бугарског језпка нису строго подељене, но да се између њих палази некп појас, у коме се говори неком мешавином српског пи бугарског језпка.

Овоје крајње незпање бугарског језика доказује Хроп, даље, својим примедбама о полувокалима о пзтовору п правопису бугарских речи. Џо његовом је мишљењу само А полувокал, P b „служе на против као у руском језику за означавање тврђег или мекшег изговора претходних сугласада!“

Е то је већ прешло гранпце! Уампмо у руге коју му драго бугарску грамативу и. пр. Впмазалову, Шта налазимо у одсеку, где се говори „о изговору п правопису“ стр. 6. Ево:

„Ђ и беху у старо- бугарском (старо - прквепо – словенском) слова, Т. ј. опп озлачаваху два разна гласа. У ново -бугарском су некад слова (гласови), а пекад су неми зџаци.

У средина слога скоро су једнаки. Они гласе као неко мукло а.

Не ретко се пише онде %, где се по етпмолођији претпоставља ђ и: у место сврдце — сардце понекад се нађе слрдце итд

Шта кажете на ово г. Хроне7

У осталом сам нашао у разним крајевима Бугарске, да ce D и Бо по некад изговарају као: о, е или и; п. пр, собрање, Boarapuu, Крестевић, Тирново и Т. Д.