Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

27

„ја сам писмо свето“ Хвалио се јЕ (8»

„А ти хајд у прву!“ Одговара. ВјЈЕ.

Једини Бугарп шшшу А по псторијском правопису (алп погрешно) баш онде гд> би требало да стоји љ. Ово бпва за то, што је у чистој бугарштини А==љ. Што Хрон замењује À са 8, није нам толико пепојмљиво. Шрема псторијеком правопису п да би личило на старословенштину, Бугари пишу н. up. Ib à U3говарају пљт: Па по што обични бугарски пшеди не знају, тде се писало À à где Ђ, то они у средини сваке речи (где се тп гласови чују) пишу А у место љ. Ово је Хрона збунило, јер он викад ппје чуо говорити Бугарина, но највише ако је видео неколико штам“ паних бугарских реченица. за то је држао 8 31 À, à OHO MY Ce чинило исто што п 5. Ова је његова заблуда одпсга јединествепа, а показује у псто време, грдну збрку бугарског правописа, БОЈИ доводи сваког у забуну, којп је рад да Ce Фонетички користи народном литературом, штампаном оваквим правошсом,

Ако и не споменух глас Кј, који је по Хрону „шпециФички македонски, у место српскога ћ“ то долдзп одатле, штотаквога и нема. Ово а што Хрон овако схваћа, није друго, ако не локално отступање од гласа ћ. Као год што има српских крајевл. где се при изговарању замењују ћ il 4; TAKO UMA M Македонији крајева, где се ћ, истина, паше, али где се оно н> пзговара онако мекано, као н. пр. у Црној Гори. Бугари се користише овом околношћу, изговарајући и пишући К пли К) свуда онде, где Македонци изтоварају и пишу ћ; а то за то, да би се уклонили издајпичком гласу Ћ.

Ако је Хропш намеран, да се противу мене послужи Миклошићевом, онда се позивам и: оно, што сам о овоме каза) на стр. 1)

1) Баш у оном часу, кад овај спис хтедох дати у штампу, добих од неког свог пријатеља, иначе једног од најчувенијих словенских филолога писмо, које се односн на Хронов клеветнички спис, из ког писма наводим ово место:

„Одиста се Миклошић онако изразио о македонском наречју, али овоме је узрок материјал, који је онда имао пред собом, Цео материјал, којим распокагаше н учени филолог, скупише Бугари а материјал о македонском наречју, прикупљен од каквог Бугарина, биће нарочито што се тиче благоглисја увекнепревиланинетачан. 30 то Миклошић мораде прибећи, извувецима и врло чудноватим особеностима, јер Бугарима не пође увек за руком, да прикрију све оно што су били ради He ћу да ce nerpчавам пред суд једног тако великог и савесног научењака, али, да је он имао прилике, као што сам је имао ја, да чује говор Македонаца на лицу места, ко зна камо би га били одвели „изузеци и осебености“, којн је установио према материјалу, прикупљеном, од Бугара. који је материјал видио просто само на артији. За то ово питање мора остати нерешено, јер се цео материјал ва нова самостална истраживања тек мора по ново прикупљати, али иного по узданијим начином, но што су то радили бугарски пропагандисти. Та и највећи Филолог мора пасти у заблуде, кад му се изнесе непоузв данинеправилан лингвистички материјад. То се ето види у овот питању код Мивлошаћа«,