Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

34

Сад нека суди сам читалац, ко је боље пзвештен о односима Солунског становништва: Випковић пили Верковић! У осталом је п Бпанконџ у својој ,Carte commerciale,‘ која је изашла 1885. г. навео број становника у Солуну у 105.000 душа; међу њима 6000 „Бугара“.

На стр. 28. претреса Хрон моју карту, исмевајући ме због неке грешке у писању, буд на једном месту у место Кара-бурунбунар (дрни носни-бунар) стојп „Кара-бурпу-бурун“ Ствар, ма колико да је незнатна, ппак добро служи Хроновој цељп, којп тврди, како нпсам знао, да бурун п бурну значи једно џсто.

После мл Хрон пребацује, да сам грчка п турска пмена места заменио „самовољним пзмишљотипама“; тако н. пр. Агостос са. „Његуш.“ Овај прпговор такође спада у ред Хронових клевета. Ја сам назвао сваку варош пменом, којом ју називаху староседпоци. За то и ппсах: Пећ, Скопље, Битољ, Орпд, Штип и Ар. словенским пменима, јер не само да су ове вароши словенског порекла, него их тако п данас још зову српски становници, Одатле што су турски ни грчки наметницш она пмена места накарадили пменпма: Ипек, Искиб, Монастир, Охрида п Иштип, не смемо ми изводити нпкакво право, да н ми потпомажемо овакво извртање, као што то очевидно ради Хрон. Напротив, пије мп никако пало на ум, да Солун, који никад не беше српска варош, назовем српским именом. Чак ни варош Сервију, нисам назвао њеним старим именом Србица, јер у њој данас нема више Срба, те п није више позната под овим пменом, Што се тичеНилугуста, то би читалац из Хронових речи морао закључити, да сам ја то место на карти прекрстио у „Његуш“. Алп п ово је једно од Хронових извртања, јер на карти стоји: „Нпаушта (Ннаугуста, Његуш).“ Овим сам хтео објаснити: да се ова варош данас зове „Ннаушта“, да је Грци зваше „Нилугуста“ а Срби „Његуш“ Под овим потоњим нменом Срби основаше ову варош у 7, столећу; што Хрону, разуме се, не може нп бити познато.

Е баш је Хрону пспала за руком прпмедба: „да Србин Гопчевић, кан' да нема ни појма о томе: како се, на пме, она реч правилно пише, те да она гласи у једнини „Његош“ а у множини „Његуши.“

Ова ми је неправианост одиста непозната, јерје она просто израсла у Хроповој уобразиљп. Он је, по свој прилици, дошао на ову замисао тим поводом, што се једно место у Дрној-Горп зове „Његуши“ док миоги кнежевску породицу Петровића, aan врло погрешно — пишу „Његош.“ Правилно је пак „Његуш“ Дучић I. Hp. који ће, као дугогодишњи тајни секретар кнеза Николе и иначе образовани писац, свакако бити боље извештен о правилној Форми спорне речи, пише у својој књизо „Црпа Гора“ стр. 13: „млади и јуначки Данило (0, Петровић Његуш“, називајући увек место „Његушима“ (н, пр. стр. 17.) Варош Ниазушта зваше се пак у време Срба Његуш, а не Његош или Његуши,

Завршетак Хроновог клеветничког списа, састоји се из личних нападаја, којима се Хрон труди, да подигне свог поштованог Хана опет па ону стеценицу, с које сам га ја срушио,