Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

разликује српштину од бугарштпне. А сва је придика, да је ова иста невоља и са осталим страним путницима.

Још пре девет година (1881) читао сам часопис „Оле Ропаш“ (Дунав), да македонски Словенп нису Бугари, ну да су у TOEY времена, а да би их што мање Турци мрзпли, променули пме. „Одиста је смешно“, рече ми једног дана г. Пшска. Мин у Македонији зовемо Орбина „Бугарином“, а овде, Бугарина „Србином.“ Али од 1878 г. пробудно се п у нашим брагалијама народносни осећај и за то с поносом кажу: „Еп зоре Вјраг!“ Ово нарочито бива од Сливнице ! Пре три или четири године добих Гауеје:с-убуп La péninsule des Balcans‘ а интересоваће вас на који начин: Ја п још множина личности у вароши, добисмо управо пз Брисла неки оглас, у коме се нуди то дело за десет Франака, новац да се пошље, по што стигне књига. Не изгледа ли, као да и овде пма пропагандијска рука работуг Држим, да су овакви огласи поплавили целу Румунију. У овом спису нашао сам сијасет бесмислица и заблуда. У осталом би било глупо, кад би хтели сматрати Левлеја за неки ауторитет, кад знамо да се он у свему

_ ослања на Офејковљев шовиназам, -

Кад је 1876. г. букнуо рат, покушах са својим почпв. пријатељем Велизаром Поповићем, да у румунским варошима ТурнСеверину, Калафату по т. д. колико толико скупимо за српске бегунце, Ни један од наших богатих бугарских трговаца у Крајови не хтеде длти ни једне паре. Ја сам учио медецину у Букурешту. У години 1874—1878 постојаше тамо словенско друштво под председништвом Ђуре Њларића пз Загреба, који је сад дпректор дуванске Фабрике у Цариграду. Међу нашим члановима онда беху Странски, Стамбулов (у оно доба калфа код Евлогија Георгиефа, ако се не варам), Кпрнак Цанков, Бобчев, Јонин млађи u T. д. Ове шђаше како тако до Ов. Стефана. Тек се бех повратпо из војне п после дугог одмора стигоше баш у прву клубску седницу новинарске вести пз Ов. Стефана Све беше чисто побеснело. Румуни због до неба високе неправде, Срби због незнатног проширења своје земље, а Бугари због тога, што Ниш не припаде њима. „Шта 2“ викаше наши Бугари, „зар Ниш Србима! Никада! то је наша варош !“

И због тога, што је Добрупа требала постати румунска, нападаху и на Румуне, ма да су ови допринели грдне жртве 54 румунско образовање п ослобођење. У време Цанковљеве п Каравеловљеве владе сматраху сваког грађанина пз нових српских крдјева п из Добруџе за бугарског грађанина, издаваху пасоше п от. д. тако да је ваша влада протеставала преко агента у Софији Лепи шовинизам !

да време похода 1876. г. у Моравској долшни, био сам у једпој румунској добровољачкој амбуланцијп, где је било сем Румуна још десет до дванаест Бугара као п. пр. оба брата Странски,; Д-р. Јорданов као шеф, Д-р. Олавков, Д-р. Јецев и т. д. Још онда сам предвиђао, да бугарски шовинизам никад неће дозволити, да Србија и Бугарска буду добри суседи. Једва што стигосмо у Бе-