Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

42

апсолутно пориче, да у Србији пма Бугара, рад: 34—39. He cromuњући ни једном речи Бугаре у Македонији, сматра он оне земље, које леже на југу некадашње кнежевпне, за српске, отепнуте од Душанове apxase: ,Kossovo, où périt l'indépendance nationale (1389), Prizrend, capitale de Douchan, Ipek, ancienne résidence patriarcale, etPrilip, qui donna naissance à Marko Kralievitsch, le héros favori de la légende“ etc. (pag. 27.)

По неком старом земљопису од Канабића од 1829, г. има Бугара (турански народ) у Будгаријп (између Лунара п Хемуса) п у Тракији, Грка у Тракији (јужној), Македонији и Еппру п т. д. Срба у Босни, Херцеговини, Црној Гори, Рашкој, Србијп, Старој Србији п Македонији. Бугаре и не спомиње у овим земљама. Ваљда, још онда не беху „еп шоде.“ Као год што се некад погрешно мисанло, да грчки елеменат далеко на север досеже, јер се стотине хиљада Словепа рачупаше у Грке, тако није ни мало чудновато, што су нова п тачнија етнографска пстраживања у пеколико прптеснила бугарски елемепат.

Шопов се — а то је допста смешно — позпва на пзреку Бисмаркову, као да државни канцелар тако тачно познаје етнографске односе балканског полуострва; та OÙ Ce Ca свим управљао по Копертовој карти. У најновије време (1881. г.) спомиње Хекш у свом делу: „Пе Попац“ у коме са свим праведно описује земље и народе од извора до ушћа Дунава, да прво у Србији апсолутно нема Бугара, а друго, да се у Македонији, у пркос руско-бугарског бушења, пе показује никакав покрет у цељи саједињења са Бугарском п то из простог раздога, што македонски Словеши нлсу Бугари. Управо сад ми пада на ум, да се све до пре кратког времена мпелило, да у Румунији живе Оловенп. Молпм вас, прочитајте само старије земљошене учебнике. Нарочито Француви беху од вајкада рђави географи; узмпте само у руке какав Фрапцуски атлас плп какву Француску географију (не пзузимајући ни Реклијево љелпко дедо). Немачки путници не познаваху CA0венског језика пн његових разних наречја п за то се мораше увући етнографске заблуде. Овакве се заблуде махом налазе у разних географским учебнишима; тако H. IP. сматраху се све до пре неког времена бошњачки, српски п бугарски Мухамедовци за праве Османлије; а на послетку се тек показало, да ти одметници п не разумеју турски, но да су прави Словенп. Ова пста историја биће и са Македопцима, те ће се па послетку показати 3 псторије, земљописног положаја, језика, навика, обичаја п т, д., да тамо не треба тражити Бугара, џего Србе.

Шопов се са свим ослонпо на Мидадинова џ Верковића, које ви са свим добро одценпсте. По мом мпшљењу, одметник никада пе може вредити као ауторитет, Ти су људи увек највеће шовивисте те бп хтели бити бољи католици од самога папе. Судпте по панбугарском пропагандисту Ђорђу, рођеном брату српског мученика Д-ра. Светозара Милетића! Друга тачка о слави пли кресном имепу још је занимљивија! Види се да тај г, Шопов, или не