Istočnik

ђр. 2 ИСТОЧНИК Стр. 29

на тренутак? Нико није толико говорио о тијесном и постојаном општењу неба са земљом, као Христос. Ономените се Његове просте и одличне поуке о пољским љиљанима и птицама небескчм. о којима се брине Господ и које одијева љешпе, но Соломун у свој својој слави што се одјеваше (Мат. VI., 29,). ГГа кад Опаситељ упоређује овдје Бога с господарем, који се налази у осуству, то је тако с тога, што ми не видимо Бога онако, као што видимо све остало; с тога нам се управо каже, да Он као да осуствује. Бог се не обраћа к нама непосредно; између Бзега и нас налазе се закони природе, т. ј. као да су планови Господа изражени од Њега у пространству и времену. Законп ти имају двојако дјеловање. — Представите себи душу у истини религиозну, која је дубоко проникнута вјером и ту вјеру изражава у молитви. Ти закони поражавају такову душу својим превасходством и хармонијом; она осјећа, да се за тим законима скрива љубимо срце Вјечнога и свуда присутнога Господа. ГГреставите себи, обратно, душу хладну и која не вјерује. Ти закони производе на њу сасвим противно дјеловање, они имају за њу карактер нечега зависнога, непромјенљивога, неумољивога и постојанога; видјело јој се све више и више представља у облику огромнога свезивања узрока и пошљедица, у облику неограниченога механизма, управљанога вјечном судбином. У том је, браћо моја, тешко искушење за вјерне, Бог као да остаје мирним: је ли нарушен нараветвени закон, — Он ћути; ликује ли грјешник — Он је опет тих и миран. Тада дрскост завлада срцем безбожних и древни крик „шта ради ваш Бог?" опет се разлијеже, као што се разлијегао некад у вријеме цара Ахава и пророка Божјега Илије. Ја опет понављам, да је то велико искушење у вјери, али то нам је искушење било предсказано; ми треба да смо спремни за њега, треба да знамо, да је Бог невидим за нас и тих, тим више треба да свједочимо о Њ еговој праведности, милосрђу и љубави, не гледајући на лахкомишљеност и злорадост, с којим Га руже безумни. Нужно је служити Господу и очекивати Га, као да ће Он данас доћи. Благо томе слузи, говори јеванђеље, к ојега дошавши господар његов нађе да извршује тако (Мат. XXIV., 46.) Амин. У И р и г у, 1898. Григорије А. Николић, парох.

Црквене вијести. Уношење антиминса у новонодигнуту Цркву. С благословом и дозволом Његовог Високопреосвештенства АЕ|и митрополита Дабро-босанског г. Николаја, парох добрлински Алекса Поповић унио је освећени антиминс 26. октобра 1897. год. у новоподигнуту цркву у селу Прусцима парохије добрлинске.

Р а з н о. Свето-савска прослава у Босни и Херцеговппи. И ове године прослављена је успомена на првог српског просвјетитеља св. Саву уобичајеним свечаним начином