Istočnik

Стр. 28

источник

Бр, 2

мудрости, назначио вам прикладно мјесто, које сте и дузкни заузимати у друштву, јер Он зна боље оа вас. какве су ваше моћи и колико оне могу издржати, да се не сломе прије времена. Рећи ћете ми, без сумње, да ја проповиједам овдје савршено предавање себе вољР1 Бозвјој и да ја искључујем навјешћивање сопствене воље човјекове, да ја свакога убрајам у круг, нацртан Божанственом десницом и да би се све то свршило уништењем свакога благороднога натјецања свакога частољубља и довело би се до тијесне сталешке или племенске разлике. Ја молим да не изврћете моје мисли, пошто ни мало не желим да проновиједам таково зависно подчињавање. Ја мислим, да се хришћанство, које нам ништа друго не предлаже осим високога нравственога усавршавања, обвезнога за све и за свакога, стара само да пооштри наше способности и да изазове с наше стране још више натјецања, јер мисао о развићу потпуно се спојила у људи заје,лно са хришћанском мишљу о царству Божјем. Ништа није природније од жеље имати успјеха у том вијеку и сред онога друштва, гдје су сваком човјеку откривени свн положаји. Но ја у то исто вријеме мислим, да се успјех тај условљава неопходним за то способностима, које имају очевидно за све утицај на друге. Ја мислим, кад је Господ обдарио кога тим способностима, то је Он показао то тако јасно за све, да не може бити никаквих неразумјевања. Ако сте ви добили те способности, то их покажите; у том ви чините, дужан сам тада казати, сретан изузетак од других. А ако у вас нема тих способности, благосиљајте Бога за то, да вас је Он поставио на таково мјесто, гдје се у вас не може окружити глава. Мушки подносите свој положај и не жалите се, што добисте само два талента ! Знате ли у историји што жалосни]е, но управу полудјелога или дјетета, који не умију или су неспособни да господаре влашћу ? Знате ли ви положај убитачнији цо то, када какав распикућа или блудник-веселник постане господарем грднога насљедства? Ништа није несретније, но добијање нечега више својих моћи. Колико је људи пало и пропало под одвише тешким и одговорним дужностима! Колико срдаца, која се показаше јакима и чистима, не могоше поднијети искушења одвише великога благостања! Само једном Господу познате су оне безумне маште, којима се ми предајемо; горди помишљаји о почестима, о богатсву, о сретној љубави, па на жалост и о преступним страстима, о одвратним и посгидним уживањима! Кад би све наше тежње могли ређати, какво би жалосно признање чули! Ја се ограничавам једним питањел. Кад би ваше жеље биле испуњене, кад би ви добили не пет таланта, него сто или хиљаду такових, о којима сањасте, да ли би ви дошли овдје? Били ви етајали сада пред Богом са сазнањем вашега сиромаштва? Би ли ви хвалили Бзегово милосрђе? Би ли ви мислили о вјечности? Би ли ви ходили по узком путу труда? Не знајући жалости, разпрштених нада и обмана, да ли би ви прибјегли ка Ономе, Који је рекао : Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени. (Мат. XI., 28.)? Једном ријечи, би ли ви били хришћани? Би ли помишљали тада о вашем спасењу? Таланти бјеху раздијељени. Па шта за тим говори јеванђеље?... Господар отиде одмах (Мат. XXV., 15.). Није првина како Христос употребљава сличан израз, да иокаже оно, шта предузима Бог односно људи у том кратком периоду, који називамо историјом свијета. Може ли Бог напустити дјело Овојих руку макар