Istočnik

Г>р. 3

Схр. 35

шен у крагујевачкој цркви. Цариградеки патријарк је новоизабраном митрополиту Михаилу послао већ 9. авгуета евоју грамату (потврду). Ба 14. октобра 1879. лрославио је 25-годишњицу св^је благословене епископске службе Године 1881. октобра 18. изађе кнежев указ, којим се архијепископ биоградски и митрополит српски Михаило разријешава дужности, а администрација епархије биоградске даје се епископу неготинском Мојсију. Одмах послије кнежева указа опростио се митрополит Михаило са архијерејима, који су у то вријеме били на окупу, преноручивши им у аманет српску цркву. па се послије кратког времена иселио из митронолијске резиденције на Врачар, у своју кућу, гдје је проживио до 11. априла 1883. год. Тога дана кренуо се лађом из Биограда пут истока, да походи света мјеста, послије тога у Атонску Гору, а за тим настањивао се у Цариграду, Варни, Рушчуку, Букурешту и т. д., но нигдје није остављан на миру, но покретан и сметан. На пошљетку пађе мира у Кијеву, а онда у Москви, гдје је спасао српско Подворје од пропасти. Године 1889. вратио се опет у Србију и узео врховну управу отачаствене пркве. Дана 14. октобра 1894. навршио је пуних 40 година своје епископске службе и неуморна рада и тај дан је прослављен достојном свечаношћу у краљевини Србији. * У току свога архипаетирства одликован је митрополит Михаило овим знацими: Године 1856. признат је од св. руског Синода за магистра и награђен је златним крстом, као знаком ученог степена; 1858. год послао му је руски цар Александар скупоцјену панагију с ликом Спаситеља; год. 1860. награђен је од блаженопочившег књаза Михаила панагијои, са ликом Богородице; 1861. год. добио је од бивше српске књагиње Јулије скупоцјену митру и цио архијерејски окрут, који је књагиња сама израдила и послала митрополиту са својеручним писмом; иете године добио је од руске царице Марије зл&тан крст с нерукотворном сликом Спаситеља; 1862. године добио ]е од руског цара орден св. Ане I. степена; 1870. год. добио је од руског цара орден светог равноапостолног књаза Владимира П. степена великог крста; год. 1877. одликован је од српског друштва „Црвеног Крста" друштвеним крстом; исте године одливован је од тадањег књаза српског Милана Обреновића IV., орденом таковског крста са лентом и звијездом уз спроводно писмо; Дана 14. октобра 1879., на дан светковине двадеспетогодишњице своје архијерејске службе, одликован је од тадањег руског цара орденом светог Александра Невског. 0 овом одличију извијестио је биоградски резидент министар руске мисије Митрополита писмом; тога дана, истим поводом, послата му је из Москве скупоцјена патарица с писмом; 1888. године Бзегово Височанство Никола I. ЕВегуш