Istočnik

Стр. 86

Бр. 6

библиотеци у Кијеву. Руски цар је дозводио, да се и тај лист репродукује, те је тако ово Јеван^еље у потпуној цјелини изипло. Од колике је знаменитости ово Јеванђеље нагласили су г. Љубомир Стојановић, професор, у свом „Предговору", штампаном у истом Јеван^ељу, и г. др. Томо Маретић у свом чланку „Мирослављево Јеван|>ел>е", штамнаном у „№ичх1шт Моујпаша". Оба та чланка ради упознаваша наших читалаца са овом знаменитости доносимо овдје у цјелини. Иредговор. Срећни и мудри Стефан Немања евојим необичним успјееима и на политичком и на културном пољу толико је бацио у засјенак рад евојих нредходника и еавременика да се по домаћим изворима управо од њега ночиње историја Србије. Његова т.ри биографа, од којих су двојица били синови му, толико су заузета њим самим, да нам не сачуваше ни имена браће његове, а о раду њихову говоре еамо тако, како би оправдали поступке Немањине према њима. Само по њима судити о раду Немањину, значи пасти у њихову погрешку, бити неправедан према осталима. Нарочито би се оГријешили, кад би им повјеровали да се сукоб између Немање и и браће му догодио из" зависти, што је он у својој области зидао цркве и манастире, а старија му браћа тобожем нијесу чинила. Доцнији, и зато често нетачнији, љетописци били су правичнији од славом Немањином занесених савременика. Они су нам оставили биљежака из којих се види, да је цио дом Завидин веома предан био културно-религиозном развићу народном, да је Немања био само најревноснији међу ревноснима. Тако поред Немањиних задужбина они помињу да је Срацимир сазидао цркву св. Богородици Градац на Морави, о чему се и народно предање сачувало до у наше стољеће, 1 ), а Првослав цркву св. Ђурђу у Будимљи. Триста и више година удаљени од савремености, није чудо што су љетописци побркали имена браће Немањизе, те МЈесто Мирослава узели оца им Завиду, и њему преписују зидање цркве св. Петру у Лиму. Али ми имамо поузданих података, да је управо Мирослав њен оснивачКо год што је Мирослав у политичком раду своме био срећнији од своје браће Срацимира и Првослава (он се брзо измирио с Немањом и живио с њим до смрти — око 1197. год. — у миру и љубави задржав под својом управом Хум), тако су и споменици његова културног рада били то ријетке среће да допру до наших дана. Нзегова се црква и данас налази у Бијелом Пољу, али с ње данас, на жалост, као и са многих других, у мјесто хришћанских звона глас мујезинов позива правовјевне на молитву. Али осим тога нежим срећним случајем очувао кам се и један његовим стварањем, можда, баш за његову задужбину, израђени литерарни споменик, ово јеванђеље, које је за њега писао и златом „саетавио" грјешни Глигорије ђак, и које не само што спада међу најстарије писане споменике *■) Пјесма устанак кнеза Милоша на Турке почиње се овако: Полећела два врана гаврана, Од Србије земље племените И Мораве воде валовите, Са кубети цркве Немањића Срацимира од старине бана Све моравске земље Господара. Вук у IV., 315,