Istočnik

би могао родити човјек и са способношћу, да радо гријеши и да те своје гријехове и не признаје? До Гала већином је у свијету вдадало мишљење, да се сви људи ра^ају на свијет са једнаким способностима душевним и да од вјештог васпитања зависи, да сви људи буду и једнако добри. Но Гал, бавећи се френеологијом, истаче начело сасвим овоме противно, а то је, да човјек мора бити и остати онакав, каКав је и дошао на свијет, што значи, да човјек душевне наклоности не тече у свијету, него да их рођењем собом доноси на свијет, и да се ове касније ни чим измијенити не могу. Но и та Галова наука није се дуго одржала. Ломброзо исправља Гала и тврди, да разне неприлике и рЈјава друштвена уређења стварају и рђаке л>уде, али признаје и то, да велики дио злочинаца гри јеши и за то, што у себи има урођени нагон о томе. Како се склоност ствара у човјечјој природи? Кад човјек буди из ког узрока дуго понавља неку радњу, развије и усаврши онај орган, којим ту радњу извршује више, него други, и због тога тај посао касније лакше ради него други. Тако на пр. ковачу је лакше лупати маљем, него носити вреће, а носачу опет лакше носити вреће, него рукама држати за плуг и т. д. И као што се извјесним ,физичким радњама више развију они мишићи или органи, који ту радњу извршују, него други, тако и извјесним душевним радњама више се развију дотичне групе нерва, него друге, те у томе правцу и душевне радње бивају лакше и савршеније, него у другом. Овако мало по мало навикнуте радње преносе се с оца на сина; јер отац, који је имао неке нерве, или органе извјесним радњама више развијене, него друге, предао је то донекле и своме сину, и тиме је овај за тај посао постао способнији, само ако га је и он наставио радити. Све душевне радше бивају или непосредним кретањем нерва или воде поријекло из негдашњег покрета истих. И непризнавање злочина није ништа друго, до извјесна душевна радња, која има свој зачетак у негдашњем покрету извјеених тнх нерва. Јер ако је неко тако рећи, несретан био, те често у зло западао и за то га закони често ирогонили, а он у таком стању довијао се, како ће ту своју злу судбину олакшати, зар до некле ту своју навику и на свога снна да не пренесе? Кад прнзнајемо да отац своју извјесну душевну особину, коју је дугим вјежбањзм нерва добио, преноси и на своје дијете, дошљедно онда морамо иризнати, да и непризнавање, које се дугом навиком стече, исто тако мора нренијети и на своје потомство. Пре-