Istočnik

Стр, 156

ИСТОЧНИК

Бр, 10

Но стид, и ако је урођеи осјећај, није га могуће ослабити или на пошл,етку и са свијем изгубити. За тп тај осјећај код л.уди треба његовати и чувати. Злочинца, који због стида не признаје, није тешко познати. Јер такав врло нерадо говори о свом злочину; а и кад говори о шему, обухвати га неко узбуђење, мијења боју лица, чисто нађе се као у некој неприлици, погледб, обично преда се и око себе, и неће одмах да одговара. 4. Навика је велики чинилац у љуцком животу. Кад се неко навикне на неки посао, тај онда и сам од себе тако тече да бива и не мислећи на ш. И многи злочинац, често одричући свој злочин, може се у томе тако привикнути, да послије извјесног времена донекле и сам стане вјеровати у истинитост скојих ријечи. Особито пак они злочинци, који чешће гријеше и нерадо признају, могу се у томе тако извјежбати, да и најбол>ег суца-вјештака и при јасним доказима могу кад-кад у велику сумњу довести. Таквима није ни мало тешко, кад се с њима о њиховом недјелу говори, дебелим сузама и свима могућим клетвама правдати своје неискрене ријечи, да вас срце заболи за њима. 5. Но и васпитањв у овом случају није далеко од навике. Збиља, многи држе да су васпитање и навика ]едно отуда, што је васпитање вјежбање, а вјежбањем се добива навика. Али ово двоје овт.је се мора разликовати; навику човјек тече сам собом, а васпитава се примјерима и поукама у друштву. Човјек, добро васпитан има племенито срце и узвишену душу. Такав не само да не ће никоме зла учинити, него ће настојати и да добро чини другима. И рђаве душевне особине, које човјек рођењем донесе на свијет, добро васпитање може толико оплеменити, да му касније не буду никаква сметња за добар живот. Исто тако р^аво васпитање може човјека, ро||ена са добрим душевним особинама, покварити и са свијем упропастити. И као што васпитање чини дали ће неко бити добар или р^ав, тако исто оно много чини и то дали ће злочинци теже или лакте своје злочине признавати. Васпитање почиње над дјететом одмлх још из првих даиа његовог дјетињства. Но како наш задатак није овдје говорити о васпитању у опште. то ћемо се ми ограничити у томе и пружити прст на оно, што се код наших злочинаца односи на неискрзност или на непризнавање злочина. Васпитање је код нас на врло ниском ступњу. Наш сеоски сталеж нема ни појма, какве зле пошљедице стварају код дјеце рђави