Istočnik

Стр. ] 48

Бр. 10

Празник се свршио. Каравани оставише Јерусалим. Они из Назарета, а њима припадаше и света породица, кренуше се пут Самарије. Донтли су били већ до првог станишта, до Бира, не далеко од мјеста, гдје је патријарх Јаков уснио небесне лествице и гдје Самујило сваке године суђаше народу. У вече примјетише Јосиф и Марија, да Исуса нема међу њима у каравану. Врате се натраг у Јерусалим, да га потраже, и нађу га у храму, у „Вет-Мидрашугдје сједи окружен учитељима, па их слуша, запиткује и одговара им. Сви, који га слушаху, бијаху задивљени његовим мудрим одговорима. Ко год познаје источњачке обичаје, ко је био у близини јудеЈских зборница и мухамеданских мошеја у вријеме, кад се у њима учи, не ће се зачудити овом нојаву. Посједа се по миндерлуцима око учитеља, па се пита и одговара, како на кога ред дође; младић сједи поред старца, учитељ с учеником с прекрштеним ногама, на истом простирачу; свакоме је дозвољено говорити. Шта је Исус питао, шта ли одговарао? Он, који ће као Син Вожји сам себе прогласити за очекиванога Месију, који ће држати проповјед на гори, показати празнину јудејских обичаја, и свима послати Духа Утјешитеља, — да ли је засјао зраком безграничне мудрости, која га испуњаваше? Повјесница ћути. Али ми о томе не сумњамо. Када чисто људски дар има ране своје плодове, који га откривају, допустити је, да Је и Божанска мудрост Христова засијала још прије одређена времена јавнога живота. ПГто нас много више у чу^ење баца, то је тама, у којој " је Христос, јер тако му је воља била, тако дуго сакривен био. Кад га родитељи тако видјеше, гдје сједи међу најзнаменитијим учитељима, окружен множином свијета, чуђаху се веома. Мати његова приближи му се и рече му: „Сине! II Гта учини нама тако?Ево отац твој и ја са страхом тражасмо те." А Исус им одговори: „За што сте ме тражили? Зар не знате, да мрни треба у оном бити, што је оца мога?" Свијест Исусова о узвишеном његовом достојанству изгледа да је први пут избила при овим ријечима. Он слободно стоји пред њима и назива се Божијим сином, са својим промислом што све управља, са божанским својим позивом. Бзегов живот у свима потанкостима својима не ће бити ништа друго, до ли обистињење ових ријечи, које изрече као дијете од 12 година. Ни Марија ни Јосиф не разумјеше сву дубљину ових ријечи. Он се вратио са њима доље у Назарет, гдје Ј *е опет започео живљети кротко у раду; Он чекаше Божји позив, да отворено ступи на посао.