Istočnik

Стр. 168

ИСТОЧНИК

Бр. 11

васпитала св. Григорија Богослова, двадесетпетогодишња удовииа-мати св. Јокаиа Златоустог, која је истога васпитала и т. д. И зар се баш из истога узрока не појављује у данашње вријеме толики велики проценат бескарактерних и без своје воље лица, и то баш због тога, што матере из разних слојева друштва сматрају за понижење занимати се васпитањем своје дјеце — тим светим дјелом, него сваљују дјецу на руке васиитача и васмитате.љки, који као најамници, разумије се, не могу дати оно, што би могла да да мати, а оне саме шетају се по баловима, позориштима и помодним трговинама? — Са еманципацијом се дакле не треба шалити, нити је тако олако узимати. (Наставиће се.)

Неколико историјеких факата о тобоЉњем гоњењу учених људи у име Хришћанства. Непријатељски одношај ме^у Хришћанством и природно-научним открићима из давнашњих је времена;, а постао је особито у оних људи, који вјероучзње хришћанско довољно не познаваху. Обично се хоће да престави, као да тај непријатељски одношај налази основе евоје у само-очувању Хришћанства. Наиме мисле и држе, да наука, просвјећујући умове, подрива основу наивној вјери народ^ у хришћанске догмате, научна открића пак, противна одређењима Библије, сгављају исту књигу на степен онаковијех књига, које у истиии са старине њихове ваља поштовати, али их никако не сматрати богом надахнутим. Распростирање томе иодобних мисли и погледа отпочело је са појавом деизма међу хришћанима. Сусретај најважнијих природно-научних открића Коперника, Галилеја и ХБутна са појавом Хришћанству непријатељског деизма одвело је неке чак на такву мисао, да је непријатељство међу Библијом и науком — дјело са свијем оправдано, природно и неизбјежно и да мир међу њима може бити само вјештачки и услован. Такви погледи, потјечући из публицистичких чланака, па чак и из уџбеника у наше образовано п полуобразовано друштво, без сваке сумње да стварају у њему хладноћу спрам религије, ако не чак и отворено невјеровање у њу. Истина је, да не могу сви бити судије у сиору науке с религијом, но сама историја научног покрета, као да свједочи у корист науке против религије, јер се наука овдје преставља као побједна страна, дочим хришћански поглед на свијет као да напушта држање своје. Што је та борба постала не на православном истоку, већ на латинском западу, — нама, православнима, с тим није