Istočnik

Бр. 13

ИСТОЧНИК

Стр. 207

живот распетих могао је по закону бити и скраћен пребијањем цеваница, димом и пламеном од под крстом наложене ватре 1 ), ударом у главу, срце н друго. Сам облик и склоп крста, у колико се даје закл>учити из прил>ежног сравњења свију древних писаца, био је оваки: основом крста служио је један усправан стуб или даска, који се утврђивагпе у земљу. На горњем лјелу, ради прикивања руку, била је једна пречага, некада на самом врху стуба, те је крст изгледао као писме Т 2 ); али већим дјелом мало ниже врха, саразмјерно рукама, које ће се тамо приковати; од чега је горњи крај стуба, по ријечима Јустина мученика представл.ао слику рога 3 ). У средини (т тесЈГс), стуба утврђивало се, слично рогу, сједало (весШе) 4 ), ради подржавања тјела, да оно својом тежином неби раздерало руке и пало доле са крста. Тим начином крст је, по ријечима св. Иринеја имао пет кракова, два у висину, два у ширину и један по сриједи 5 ). 0 подножју крста древни писци ништа не спомињу; свједочанства доцнијих су слаба; јер говорећи о подножју они не говоре о сједалу; пошљедње је по свој прилици по омашци узето за оно прво 6 ). Руке, а каткад и ноге прикиваху на крсту клиновима 7 ); осим тога често привезиваху тјело и ужетима 8 ). Врх стуба, над главом распетога прикиваше се мала бјела таблица (уе^лоџа.) на којој се црним писменима исписиваше име и преступ осуђеника. Ову таблицу каткад ношаху пред осуђеником до стратишта; или ју је носио он сам на своме врату 9 ). Догађало се да се ова писмена објава замјенула говор: тада је један од војника ишао напред пред осуђеником и викао је: овај и овај, распеће се због овог и овог преступа. Крстови нису били високи, толико да су ноге одстојали од земл>е не више од три СТОПС 1 "). (Наставићс се.) Ј ) С8с. а<1 (^шпк. соп*. 8а1таз. (1е сггисе. 2 ) ^ов1га Т 8рес1С8 сгис18. Тег1. соп1. Магс. 3. 32. Бис1ап. т ји(Нс. уоса!. 3> ) ЈСНаЉ^. сит Тпрћ. 4 ) 1р8е ћаћиШз сгис18 Нпез е! 8иттИ,а1е8 ћаће! ^итс^ие с1ио8 т 1оп^иис1те, е<; Диоз т 1аШиШпе е! ипит 1п тесћо. 6 ) Први о подножју спомиње Григорије Туронски који је живио у седмом вијеку; али не говори откуда је он узео ово извјешће, па и сам себи противуријечи говорећи, да се на древним распећима ноге Исуса Христа представљају висећима, а не стојећима. в ) Таковог мњења о подножју крста био је и св. Димитрије Ростовски. „Бјеше ли, пише он, иа крсту подножје, или не, у св. Писму се нигдје не спомиње. (Росиск ч. 2, гл. 24 стр. 154, 1755.). 7 ) Соп1. Агп.чп. С188ег1. п. Ер1с1. 1 ј. 4. 26. Раи1ш? Метог. 4. 38. Јоћап. II. 366. ТћеоЈо^ Иасћг. 1803. 314. 1804. 46. 8 ) РПп. N. 28. II. Бисат 6. б ) 8уе1оп. 1п СаНд. с. 32. 10 ) V. 8а1таб. <1е сгисе. Р а з н о. Размирице у антиохијској цркви. Прије извјесног времена патријарх Антиохијски г. Спиридон дао је канонску оставку на нресто патријаршиски анти-